حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، وَمُحَمَّدُ بْنُ يَحْيَى، وَمُحَمَّدُ بْنُ مَرْزُوقٍ، قَالُوا حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ الْمُثَنَّى، حَدَّثَنِي أَبِي، عَنْ ثُمَامَةَ، حَدَّثَنِي أَنَسُ بْنُ مَالِكٍ، أَنَّ أَبَا بَكْرٍ الصِّدِّيقَ، كَتَبَ لَهُ بِسْمِ اللَّهِ الرَّحْمَنِ الرَّحِيمِ . هَذِهِ فَرِيضَةُ الصَّدَقَةِ الَّتِي فَرَضَ رَسُولُ اللَّهِ ـ صلى الله عليه وسلم ـ عَلَى الْمُسْلِمِينَ الَّتِي أَمَرَ اللَّهُ بِهَا رَسُولَ اللَّهِ ـ صلى الله عليه وسلم ـ فَإِنَّ مِنْ أَسْنَانِ الإِبِلِ فِي فَرَائِضِ الْغَنَمِ مَنْ بَلَغَتْ عِنْدَهُ مِنَ الإِبِلِ صَدَقَةُ الْجَذَعَةِ وَلَيْسَ عِنْدَهُ جَذَعَةٌ وَعِنْدَهُ حِقَّةٌ فَإِنَّهَا تُقْبَلُ مِنْهُ الْحِقَّةُ وَيَجْعَلُ مَكَانَهَا شَاتَيْنِ إِنِ اسْتَيْسَرَتَا أَوْ عِشْرِينَ دِرْهَمًا وَمَنْ بَلَغَتْ عِنْدَهُ صَدَقَةُ الْحِقَّةِ وَلَيْسَتْ عِنْدَهُ إِلاَّ بِنْتُ لَبُونٍ فَإِنَّهَا تُقْبَلُ مِنْهُ بِنْتُ لَبُونٍ وَيُعْطِي مَعَهَا شَاتَيْنِ أَوْ عِشْرِينَ دِرْهَمًا وَمَنْ بَلَغَتْ صَدَقَتُهُ بِنْتَ لَبُونٍ وَلَيْسَتْ عِنْدَهُ وَعِنْدَهُ حِقَّةٌ فَإِنَّهَا تُقْبَلُ مِنْهُ الْحِقَّةُ وَيُعْطِيهِ الْمُصَدِّقُ عِشْرِينَ دِرْهَمًا أَوْ شَاتَيْنِ وَمَنْ بَلَغَتْ صَدَقَتُهُ بِنْتَ لَبُونٍ وَلَيْسَتْ عِنْدَهُ وَعِنْدَهُ بِنْتُ مَخَاضٍ فَإِنَّهَا تُقْبَلُ مِنْهُ ابْنَةُ مَخَاضٍ وَيُعْطِي مَعَهَا عِشْرِينَ دِرْهَمًا أَوْ شَاتَيْنِ . وَمَنْ بَلَغَتْ صَدَقَتُهُ بِنْتَ مَخَاضٍ وَلَيْسَتْ عِنْدَهُ وَعِنْدَهُ ابْنَةُ لَبُونٍ فَإِنَّهَا تُقْبَلُ مِنْهُ بِنْتُ لَبُونٍ وَيُعْطِيهِ الْمُصَدِّقُ عِشْرِينَ دِرْهَمًا أَوْ شَاتَيْنِ فَمَنْ لَمْ يَكُنْ عِنْدَهُ ابْنَةُ مَخَاضٍ عَلَى وَجْهِهَا وَعِنْدَهُ ابْنُ لَبُونٍ ذَكَرٌ فَإِنَّهُ يُقْبَلُ مِنْهُ وَلَيْسَ مَعَهُ شَىْءٌ .
Anas ibn Molik (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadiki, Abu Bakr as-Siddiq (roziyallohu anhu) unga (zakot amili qilib joʻnatganida) shunday yozib berdi: «Bismillahir rohmanir rohiym. Bu Rasululloh ﷺ Alloh oʻz Rasuliga buyurgan holda musulmonlarga farz qilgan sadaqa (zakot) miqdoridir. Kimning tuyalari orasidan jazaa (toʻrt yashar urgʻochi tuya) sadaqasi vojib boʻlgan boʻlsa-yu, unda jazaa boʻlmay, hiqqa (uch yashar urgʻochi tuya) boʻlsa, undan hiqqa qabul qilinadi va uning oʻrniga oson boʻlsa ikki qoʻy yoki yigirma dirham (qoʻshib) beradi. Kimning hiqqa sadaqasi vojib boʻlgan boʻlsa-yu, unda bintu labun (ikki yashar urgʻochi tuya)dan boshqa boʻlmasa, undan bintu labun qabul qilinadi va u bilan birga ikki qoʻy yoki yigirma dirham beradi. Kimning sadaqasi bintu labun boʻlsa-yu, unda u boʻlmay, hiqqa boʻlsa, undan hiqqa qabul qilinadi va zakot amili unga yigirma dirham yoki ikki qoʻy beradi. Kimning sadaqasi bintu labun boʻlsa-yu, unda u boʻlmay, bintu maxod (bir yashar urgʻochi tuya) boʻlsa, undan bintu maxod qabul qilinadi va u bilan birga yigirma dirham yoki ikki qoʻy beradi. Kimning sadaqasi bintu maxod boʻlsa-yu, unda u boʻlmay, bintu labun boʻlsa, undan bintu labun qabul qilinadi va zakot amili unga yigirma dirham yoki ikki qoʻy beradi. Kimda bintu maxod boʻlmay, ibnu labun (ikki yashar erkak tuya) boʻlsa, undan u qabul qilinadi va u bilan birga hech narsa (qoʻshib) berilmaydi».Анас ибн Молик (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинадики, Абу Бакр ас-Сиддиқ (розияллоҳу анҳу) унга (закот амили қилиб жўнатганида) шундай ёзиб берди: «Бисмиллаҳир роҳманир роҳийм. Бу Расулуллоҳ ﷺ Аллоҳ ўз Расулига буюрган ҳолда мусулмонларга фарз қилган садақа (закот) миқдоридир. Кимнинг туялари орасидан жазаа (тўрт яшар урғочи туя) садақаси вожиб бўлган бўлса-ю, унда жазаа бўлмай, ҳиққа (уч яшар урғочи туя) бўлса, ундан ҳиққа қабул қилинади ва унинг ўрнига осон бўлса икки қўй ёки йигирма дирҳам (қўшиб) беради. Кимнинг ҳиққа садақаси вожиб бўлган бўлса-ю, унда бинту лабун (икки яшар урғочи туя)дан бошқа бўлмаса, ундан бинту лабун қабул қилинади ва у билан бирга икки қўй ёки йигирма дирҳам беради. Кимнинг садақаси бинту лабун бўлса-ю, унда у бўлмай, ҳиққа бўлса, ундан ҳиққа қабул қилинади ва закот амили унга йигирма дирҳам ёки икки қўй беради. Кимнинг садақаси бинту лабун бўлса-ю, унда у бўлмай, бинту маход (бир яшар урғочи туя) бўлса, ундан бинту маход қабул қилинади ва у билан бирга йигирма дирҳам ёки икки қўй беради. Кимнинг садақаси бинту маход бўлса-ю, унда у бўлмай, бинту лабун бўлса, ундан бинту лабун қабул қилинади ва закот амили унга йигирма дирҳам ёки икки қўй беради. Кимда бинту маход бўлмай, ибну лабун (икки яшар эркак туя) бўлса, ундан у қабул қилинади ва у билан бирга ҳеч нарса (қўшиб) берилмайди».