حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا شَرِيكٌ، عَنِ الْعَبَّاسِ بْنِ ذَرِيحٍ، عَنِ الْبَهِيِّ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ عَثَرَ أُسَامَةُ بِعَتَبَةِ الْبَابِ فَشُجَّ فِي وَجْهِهِ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ ـ صلى الله عليه وسلم ـ " أَمِيطِي عَنْهُ الأَذَى " . فَتَقَذَّرْتُهُ فَجَعَلَ يَمَصُّ عَنْهُ الدَّمَ وَيَمُجُّهُ عَنْ وَجْهِهِ ثُمَّ قَالَ " لَوْ كَانَ أُسَامَةُ جَارِيَةً لَحَلَّيْتُهُ وَكَسَوْتُهُ حَتَّى أُنَفِّقَهُ " .
Oisha (roziyallohu anho)dan rivoyat qilinadi: Usoma eshik boʻsagʻasiga qoqilib yiqildi va yuzi jarohatlandi. Rasululloh ﷺ: «Undan bu ozorni ket», dedilar. Men esa undan hazar qildim. Shunda u zot ozzatlari qonni soʻrib, yuzidan tuflab tashlay boshladilar, soʻng: «Agar Usoma qiz bola boʻlganida, uni bezar, kiyintirar va turmushga berardim», dedilar.Оиша (розияллоҳу анҳо)дан ривоят қилинади: Усома эшик бўсағасига қоқилиб йиқилди ва юзи жароҳатланди. Расулуллоҳ ﷺ: «Ундан бу озорни кет», дедилар. Мен эса ундан ҳазар қилдим. Шунда у зот оззатлари қонни сўриб, юзидан туфлаб ташлай бошладилар, сўнг: «Агар Усома қиз бола бўлганида, уни безар, кийинтирар ва турмушга берардим», дедилар.