نا يَعْقُوبُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ الدَّوْرَقِيُّ ، حَدَّثَنَا هُشَيْمٌ ، أَخْبَرَنَا عَبْدُ الْمَلَكِ بْنُ عُمَيْرٍ . ح وَحَدَّثَنَا سَعِيدُ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ الْمَخْزُومِيُّ ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ بْنُ عُيَيْنَةَ ، عَنْ عَبْدِ الْمَلِكِ بْنِ عُمَيْرٍ ، عَنْ جَابِرِ بْنِ سَمُرَةَ : أَنَّ أَهْلَ الْكُوفَةِ شَكَوْا سَعْدًا إِلَى عُمَرَ ، فَذَكَرُوا مِنْ صَلاتِهِ ، فَأَرْسَلَ إِلَيْهِ عُمَرُ ، فَقَدِمَ عَلَيْهِ ، فَذَكَرَ لَهُ مَا عَابُوهُ مِنْ أَمْرِ الصَّلاةِ ، فَقَالَ : " إِنِّي لأُصَلِّي بِهِمْ صَلاةَ رَسُولِ اللَّهِ ، فَمَا أَخْرِمُ عَنْهَا ، إِنِّي لأَرْكُدُ بِهِمْ فِي الأُولَيَيْنِ ، وَأَحْذِفُ بِهِمْ فِي الأُخْرَيَيْنِ ، فَقَالَ لَهُ عُمَرُ : ذَاكَ الظَّنُّ بِكَ يَا أَبَا إِسْحَاقَ " . هَذَا حَدِيثُ الدَّوْرَقِيِّ ، وَقَالَ الْمَخْزُومِيُّ : وَأُخَفِّفُ الأُخْرَيَيْنِ
Jobir ibn Samura (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Kufaliklar Saʼd ustidan Umarga shikoyat qilib, uning namozini eslatdilar. Shunda Umar unga odam yuborib chaqirtirdi, u Umarning oldiga keldi. Umar unga namoz ishida nimani ayb qilganlarini aytdi. U: «Men ularga Rasullulohning namozidek namoz oʻqitaman, undan hech narsani kamaytirmayman. Men ularga dastlabki ikki rakatni choʻzaman, oxirgi ikkisida qisqartiraman», dedi. Umar unga: «Sen haqingdagi gumon ham shu edi, ey Abu Isʼhoq», dedi. Bu — Davraqiyning hadisi. Maxzumiy esa: «Oxirgi ikkisini yengil qilaman», dedi.Жобир ибн Самура (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Куфаликлар Саъд устидан Умарга шикоят қилиб, унинг намозини эслатдилар. Шунда Умар унга одам юбориб чақиртирди, у Умарнинг олдига келди. Умар унга намоз ишида нимани айб қилганларини айтди. У: «Мен уларга Расуллулоҳнинг намозидек намоз ўқитаман, ундан ҳеч нарсани камайтирмайман. Мен уларга дастлабки икки ракатни чўзаман, охирги иккисида қисқартираман», деди. Умар унга: «Сен ҳақингдаги гумон ҳам шу эди, эй Абу Исъҳоқ», деди. Бу — Даврақийнинг ҳадиси. Махзумий эса: «Охирги иккисини енгил қиламан», деди.