وَعَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ مَسْعُودٍ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ: «مَا من نَبِي بَعثه الله فِي أمة قبلي إِلَّا كَانَ لَهُ من أُمَّتِهِ حَوَارِيُّونَ وَأَصْحَابٌ يَأْخُذُونَ بِسُنَّتِهِ وَيَقْتَدُونَ بِأَمْرِهِ ثُمَّ إِنَّهَا تَخْلُفُ مِنْ بَعْدِهِمْ خُلُوفٌ يَقُولُونَ مَا لَا يَفْعَلُونَ وَيَفْعَلُونَ مَا لَا يُؤْمَرُونَ فَمَنْ جَاهَدَهُمْ بِيَدِهِ فَهُوَ مُؤْمِنٌ وَمَنْ جَاهَدَهُمْ بِلِسَانِهِ فَهُوَ مُؤْمِنٌ وَمَنْ جَاهَدَهُمْ بِقَلْبِهِ فَهُوَ مُؤْمِنٌ وَلَيْسَ وَرَاءَ ذَلِكَ مِنَ الْإِيمَانِ حَبَّةُ خَرْدَلٍ» . رَوَاهُ مُسلم
Abdulloh ibn Masʼud (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Mendan oldin Alloh biror ummatga (paygʻambar qilib) yuborgan har bir paygʻambarning oʻz ummatidan havoriylari (sodiq yordamchilari) va ashoblari boʻlgan — ular uning sunnatiga ergashar va buyruqiga (amal qilib) iqtido qilardilar. Soʻng ulardan keyin shunday (yomon) avlodlar paydo boʻladiki, ular qilmaydigan narsani aytadilar va buyurilmagan narsani qiladilar. Bas, kim ular bilan qoʻli bilan jihod qilsa, u moʻmindir; kim ular bilan tili bilan jihod qilsa, u moʻmindir; kim ular bilan qalbi bilan jihod qilsa, u moʻmindir; bundan keyin (narida) esa iymondan bir dona xardal (gorchitsa donasi)cha (ham) yoʻq», dedilar.Абдуллоҳ ибн Масъуд (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Мендан олдин Аллоҳ бирор умматга (пайғамбар қилиб) юборган ҳар бир пайғамбарнинг ўз умматидан ҳаворийлари (содиқ ёрдамчилари) ва ашоблари бўлган — улар унинг суннатига эргашар ва буйруқига (амал қилиб) иқтидо қилардилар. Сўнг улардан кейин шундай (ёмон) авлодлар пайдо бўладики, улар қилмайдиган нарсани айтадилар ва буюрилмаган нарсани қиладилар. Бас, ким улар билан қўли билан жиҳод қилса, у мўминдир; ким улар билан тили билан жиҳод қилса, у мўминдир; ким улар билан қалби билан жиҳод қилса, у мўминдир; бундан кейин (нарида) эса иймондан бир дона хардал (горчитса донаси)ча (ҳам) йўқ», дедилар.