عَن وهب بن مُنَبّه قِيلَ لَهُ: أَلَيْسَ لَا إِلَهَ إِلَّا اللَّهُ مِفْتَاحُ الْجَنَّةِ قَالَ بَلَى وَلَكِنْ لَيْسَ مِفْتَاحٌ إِلَّا لَهُ أَسْنَانٌ فَإِنْ جِئْتَ بِمِفْتَاحٍ لَهُ أَسْنَانٌ فَتَحَ لَكَ وَإِلَّا لَمْ يَفْتَحْ لَكَ. رَوَاهُ الْبُخَارِيُّ فِي تَرْجَمَة بَاب
Vahb ibn Munabbih (rahimahulloh)dan rivoyat qilinadi: unga: «‹Lo ilaha illalloh› jannatning kaliti emasmi?» deyildi. U: «Ha, lekin tishlari boʻlmagan kalit yoʻq. Agar tishlari bor kalit keltirsang, u senga eshikni ochadi; boʻlmasa, senga ochilmaydi», dedi. Buxoriy uni bir bob sarlavhasida rivoyat qilgan.Ваҳб ибн Мунаббиҳ (раҳимаҳуллоҳ)дан ривоят қилинади: унга: «‹Ло илаҳа иллаллоҳ› жаннатнинг калити эмасми?» дейилди. У: «Ҳа, лекин тишлари бўлмаган калит йўқ. Агар тишлари бор калит келтирсанг, у сенга эшикни очади; бўлмаса, сенга очилмайди», деди. Бухорий уни бир боб сарлавҳасида ривоят қилган.