وَعَنْ أَنَسٍ: أَنَّ النَّبِيَّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ أَتَى مِنًى فَأَتَى الْجَمْرَةَ فَرَمَاهَا ثُمَّ أَتَى مَنْزِلَهُ بِمِنًى وَنَحَرَ نُسُكَهُ ثُمَّ دَعَا بِالْحَلَّاقِ وَنَاوَلَ الْحَالِقَ شِقَّهُ الْأَيْمَنَ ثُمَّ دَعَا أَبَا طَلْحَةَ الْأَنْصَارِيَّ فَأَعْطَاهُ إِيَّاهُ ثُمَّ نَاوَلَ الشِّقَّ الْأَيْسَرَ فَقَالَ «احْلِقْ» فَحَلَقَهُ فَأعْطَاهُ طَلْحَةَ فَقَالَ: «اقْسِمْهُ بَيْنَ النَّاسِ»
Anas ibn Molik (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ Minoga keldilar, soʻng Jamraga kelib, unga (toshlarni) otdilar, keyin Minodagi manzillariga kelib, (qurbonlik tuyasini) soʻydilar. Soʻng sartaroshga: «Ol», deb oʻng tomonlariga ishora qildilar, soʻng chap tomonlariga (ishora qildilar). Keyin (sochlarini) odamlarga ulasha boshladilar.Анас ибн Молик (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ Минога келдилар, сўнг Жамрага келиб, унга (тошларни) отдилар, кейин Минодаги манзилларига келиб, (қурбонлик туясини) сўйдилар. Сўнг сартарошга: «Ол», деб ўнг томонларига ишора қилдилар, сўнг чап томонларига (ишора қилдилар). Кейин (сочларини) одамларга улаша бошладилар.