وَعَنْ أَبِي الدَّرْدَاءِ عَنْ رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ: «لَا يَزَالُ الْمُؤْمِنُ مُعْنِقًا صَالِحًا مَا لَمْ يُصِبْ دَمًا حَرَامًا فَإِذَا أَصَابَ دَمًا حَرَامًا بَلَّحَ» . رَوَاهُ أَبُو دَاوُد
Muammal ibn al-Fazl al-Harroniy bizga Muhammad ibn Shuaybdan, u Xolid ibn Dihqondan rivoyat qildi. U aytdi: «Biz Konstantiniyya gʻazotida Zuluqyada edik. Shunda Falastin ahlidan — ularning ashroflari va eng yaxshilaridan biri boʻlmish, buni ular ham eʼtirof etadigan, Honi ibn Kulsum ibn Sharik al-Kinoniy deb ataladigan bir kishi keldi-da, Abdulloh ibn Abu Zakariyyoga salom berdi. U esa uning haqqini taniydigan kishi edi». Xolid bizga aytdi: Abdulloh ibn Abu Zakariyyo bizga rivoyat qilib aytdi: Men Ummud-Dardoning shunday deganini eshitdim: Men Abud-Dardo (roziyallohu anhu)ning shunday deganini eshitdim: Men Rasululloh ﷺning: «Allohning shirk keltirgan holda oʻlgan kishi yoki bir moʻminni qasddan oʻldirgan moʻmindan boshqa har bir gunohni magʻfirat qilishi umid qilinadi», deganlarini eshitdim. Shunda Honi ibn Kulsum: Men Mahmud ibn ar-Rabiʼning Uboda ibn as-Somit (roziyallohu anhu)dan, u esa Rasululloh ﷺdan rivoyat qilib aytganini eshitdim: U zot ﷺ: «Kim bir moʻminni oʻldirib, uning qonidan rohatlansa, Alloh undan na tavbasini, na fidyasini qabul qiladi», dedilar, dedi. Xolid bizga aytdi: Soʻngra ibn Abu Zakariyyo menga Ummud-Dardodan, u Abud-Dardo (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilib aytdi: Rasululloh ﷺ: «Moʻmin haromni — qonni toʻkmaguncha, doimo yengil va solih boʻlib turaveradi. Qachon harom qonni toʻksa, (yaxshilikdan) toʻxtab qoladi», dedilar. Honi ibn Kulsum ham Mahmud ibn ar-Rabiʼdan, u Uboda ibn as-Somit (roziyallohu anhu)dan, u Rasululloh ﷺdan xuddi shunga oʻxshash rivoyat qildi.Муаммал ибн ал-Фазл ал-Ҳарроний бизга Муҳаммад ибн Шуайбдан, у Холид ибн Диҳқондан ривоят қилди. У айтди: «Биз Константинийя ғазотида Зулуқяда эдик. Шунда Фаластин аҳлидан — уларнинг ашрофлари ва энг яхшиларидан бири бўлмиш, буни улар ҳам эътироф этадиган, Ҳони ибн Кулсум ибн Шарик ал-Киноний деб аталадиган бир киши келди-да, Абдуллоҳ ибн Абу Закарийёга салом берди. У эса унинг ҳаққини танийдиган киши эди». Холид бизга айтди: Абдуллоҳ ибн Абу Закарийё бизга ривоят қилиб айтди: Мен Уммуд-Дардонинг шундай деганини эшитдим: Мен Абуд-Дардо (розияллоҳу анҳу)нинг шундай деганини эшитдим: Мен Расулуллоҳ ﷺнинг: «Аллоҳнинг ширк келтирган ҳолда ўлган киши ёки бир мўминни қасддан ўлдирган мўминдан бошқа ҳар бир гуноҳни мағфират қилиши умид қилинади», деганларини эшитдим. Шунда Ҳони ибн Кулсум: Мен Маҳмуд ибн ар-Рабиънинг Убода ибн ас-Сомит (розияллоҳу анҳу)дан, у эса Расулуллоҳ ﷺдан ривоят қилиб айтганини эшитдим: У зот ﷺ: «Ким бир мўминни ўлдириб, унинг қонидан роҳатланса, Аллоҳ ундан на тавбасини, на фидясини қабул қилади», дедилар, деди. Холид бизга айтди: Сўнгра ибн Абу Закарийё менга Уммуд-Дардодан, у Абуд-Дардо (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилиб айтди: Расулуллоҳ ﷺ: «Мўмин ҳаромни — қонни тўкмагунча, доимо енгил ва солиҳ бўлиб тураверади. Қачон ҳаром қонни тўкса, (яхшиликдан) тўхтаб қолади», дедилар. Ҳони ибн Кулсум ҳам Маҳмуд ибн ар-Рабиъдан, у Убода ибн ас-Сомит (розияллоҳу анҳу)дан, у Расулуллоҳ ﷺдан худди шунга ўхшаш ривоят қилди.