وَعَنْ أَبِي الدَّرْدَاءِ عَنْ رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ: «مَنْ أَخَذَ أَرْضًا بِجِزْيَتِهَا فَقَدِ اسْتَقَالَ هِجْرَتَهُ وَمَنْ نَزَعَ صَغَارَ كَافِرٍ مِنْ عُنُقِهِ فَجَعَلَهُ فِي عُنُقِهِ فَقَدْ وَلّى الإِسلامَ ظهرَه» . رَوَاهُ أَبُو دَاوُد
Abud-Dardo (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ shunday dedilar: «Kim bir yerni uning jizyasi(ni toʻlash) sharti bilan olsa, oʻz hijratidan voz kechibdi. Kim bir kofirning boʻynidan xorlik (belgisi)ni yechib olib, uni oʻz boʻyniga osib qoʻysa, Islomga ortini oʻgiribdi». (Yazid ibn Xumayr) dedi: Soʻng Xolid ibn Maʼdon mendan bu hadisni eshitib qoldi va menga: ‹Buni senga Shabib aytib berdimi?› dedi. Men: ‹Ha›, dedim. U: ‹U yerga borganingda undan soʻragin, bu hadisni menga yozib yuborsin›, dedi. (U roviy) dedi: Shunda u (Shabib) buni unga yozib berdi. Men kelganimda Xolid ibn Maʼdon mendan u qogʻozni soʻradi, men esa unga berdim. U buni oʻqigach, eshitgan narsasi sababli qoʻlidagi yerlarni tark etdi. Abu Dovud dedi: Bu Yazid ibn Xumayr al-Yazaniydir, u Shuʼbaning sherigi (boʻlgan kishi) emas.Абуд-Дардо (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ шундай дедилар: «Ким бир ерни унинг жизяси(ни тўлаш) шарти билан олса, ўз ҳижратидан воз кечибди. Ким бир кофирнинг бўйнидан хорлик (белгиси)ни ечиб олиб, уни ўз бўйнига осиб қўйса, Исломга ортини ўгирибди». (Язид ибн Хумайр) деди: Сўнг Холид ибн Маъдон мендан бу ҳадисни эшитиб қолди ва менга: ‹Буни сенга Шабиб айтиб бердими?› деди. Мен: ‹Ҳа›, дедим. У: ‹У ерга борганингда ундан сўрагин, бу ҳадисни менга ёзиб юборсин›, деди. (У ровий) деди: Шунда у (Шабиб) буни унга ёзиб берди. Мен келганимда Холид ибн Маъдон мендан у қоғозни сўради, мен эса унга бердим. У буни ўқигач, эшитган нарсаси сабабли қўлидаги ерларни тарк этди. Абу Довуд деди: Бу Язид ибн Хумайр ал-Язанийдир, у Шуъбанинг шериги (бўлган киши) эмас.