وَعَنِ ابْنِ عُمَرَ قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «إِنَّمَا يَلْبَسُ الْحَرِيرَ فِي الدُّنْيَا مَنْ لَا خَلَاقَ لَهُ فِي الْآخِرَة»
Ibn Umar (roziyallohu anhumo)dan rivoyat qilinadi: U: «Umar Atorid at-Tamimiyning bozorda ipak chiziqli bir hulla (kiyim)ni sotuvga qoʻyganini koʻrdi — u podshohlar huzuriga borib turadigan va ulardan (sovgʻa) oladigan kishi edi — shunda Umar: ‹Yo Rasululloh! Men Atoridning bozorda ipak chiziqli bir hulla sotuvga qoʻyganini koʻrdim. Uni sotib olib, sizning huzuringizga arab elchilari kelganda kiysangiz (yaxshi boʻlardi)›, dedi» — (rivoyatchi) deydi: Menimcha, u: «Va uni juma kuni kiysangiz», ham dedi — «shunda Rasululloh ﷺ unga: ‹Bu dunyoda ipakni faqat oxiratda nasibasi yoʻq kishi kiyadi›, dedilar. Shundan keyin Rasululloh ﷺ ga ipak chiziqli hullalar keltirildi. U zot Umarga bir hulla, Usoma ibn Zaydga bir hulla yubordilar va Ali ibn Abu Tolibga ham bir hulla berib: ‹Buni boʻlak-boʻlak qilib, ayollaringga roʻmol qilib ber›, dedilar. (Rivoyatchi) deydi: Umar hullasini koʻtarib kelib: ‹Yo Rasululloh! Kecha Atorid hullasi haqida shularni aytgan boʻla turib, buni menga yuboribsiz›, dedi. U zot: ‹Men buni senga kiyishing uchun yuborgan emasman, balki uni sotib (foyda) olishing uchun yuborganman›, dedilar. Usomaga kelsak, u hullasini kiyib chiqdi. Rasululloh ﷺ unga shunday bir nazar bilan qaradilarki, u (Usoma) Rasululloh ﷺ qilgan ishini maʼqul koʻrmaganlarini fahmladi-da: ‹Yo Rasululloh! Nega menga bunday qarayapsiz? Axir buni menga oʻzingiz yuborgan edingiz-ku›, dedi. U zot: ‹Men buni senga kiyishing uchun yuborgan emasman, balki uni boʻlak-boʻlak qilib ayollaringga roʻmol qilib berishing uchun yuborganman›, dedilar», dedi.Ибн Умар (розияллоҳу анҳумо)дан ривоят қилинади: У: «Умар Аторид ат-Тамимийнинг бозорда ипак чизиқли бир ҳулла (кийим)ни сотувга қўйганини кўрди — у подшоҳлар ҳузурига бориб турадиган ва улардан (совға) оладиган киши эди — шунда Умар: ‹Ё Расулуллоҳ! Мен Аториднинг бозорда ипак чизиқли бир ҳулла сотувга қўйганини кўрдим. Уни сотиб олиб, сизнинг ҳузурингизга араб элчилари келганда кийсангиз (яхши бўларди)›, деди» — (ривоятчи) дейди: Менимча, у: «Ва уни жума куни кийсангиз», ҳам деди — «шунда Расулуллоҳ ﷺ унга: ‹Бу дунёда ипакни фақат охиратда насибаси йўқ киши кияди›, дедилар. Шундан кейин Расулуллоҳ ﷺ га ипак чизиқли ҳуллалар келтирилди. У зот Умарга бир ҳулла, Усома ибн Зайдга бир ҳулла юбордилар ва Али ибн Абу Толибга ҳам бир ҳулла бериб: ‹Буни бўлак-бўлак қилиб, аёлларингга рўмол қилиб бер›, дедилар. (Ривоятчи) дейди: Умар ҳулласини кўтариб келиб: ‹Ё Расулуллоҳ! Кеча Аторид ҳулласи ҳақида шуларни айтган бўла туриб, буни менга юборибсиз›, деди. У зот: ‹Мен буни сенга кийишинг учун юборган эмасман, балки уни сотиб (фойда) олишинг учун юборганман›, дедилар. Усомага келсак, у ҳулласини кийиб чиқди. Расулуллоҳ ﷺ унга шундай бир назар билан қарадиларки, у (Усома) Расулуллоҳ ﷺ қилган ишини маъқул кўрмаганларини фаҳмлади-да: ‹Ё Расулуллоҳ! Нега менга бундай қараяпсиз? Ахир буни менга ўзингиз юборган эдингиз-ку›, деди. У зот: ‹Мен буни сенга кийишинг учун юборган эмасман, балки уни бўлак-бўлак қилиб аёлларингга рўмол қилиб беришинг учун юборганман›, дедилар», деди.