عَنِ ابْنِ عُمَرَ قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «إِنَّ أَدْنَى أَهْلِ الْجَنَّةِ مَنْزِلَةً لَمَنْ يَنْظُرُ إِلَى جِنَانِهِ وَأَزْوَاجِهِ وَنَعِيمِهِ وَخَدَمِهِ وَسُرُرِهِ مَسِيرَةَ أَلْفِ سَنَةٍ وَأَكْرَمَهُمْ عَلَى اللَّهِ مَنْ يَنْظُرُ إِلَى وَجْهِهِ غُدْوَةً وَعَشِيَّةً» ثُمَّ قَرَأَ (وُجُوهٌ يَوْمَئِذٍ نَاضِرَةٌ إِلَى ربّها ناظرة) رَوَاهُ أَحْمد وَالتِّرْمِذِيّ
Ibn Umar (roziyallohu anhumo)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Albatta, jannat ahlining martabasi eng past boʻlgani oʻzining bogʻlariga, juftlariga, neʼmatlariga, xizmatchilariga va soʻrilariga ming yillik masofa (qadar) nazar soluvchidir. Ularning Alloh huzurida eng karomatlisi esa ertayu kech Uning yuziga nazar soluvchidir», dedilar. Soʻng Rasululloh ﷺ: {Oʻsha kunda baʼzi yuzlar yorugʻdir, Rabbiga boquvchidir} (Qiyomat 22-23) oyatini oʻqidilar. Abu Iso aytdi: Bu hadis Isroildan, u Suvayrdan, u Ibn Umardan marfuʼ (sifatida) bir necha yoʻl bilan rivoyat qilingan. Abdulmalik ibn Abjar uni Suvayrdan, u Ibn Umardan mavquf (sifatida) rivoyat qilgan. Ubaydulloh al-Ashjaʼiy esa Sufyondan, u Suvayrdan, u Mujohiddan, u Ibn Umardan uning soʻzi (sifatida) rivoyat qilgan va uni marfuʼ qilmagan.Ибн Умар (розияллоҳу анҳумо)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Албатта, жаннат аҳлининг мартабаси энг паст бўлгани ўзининг боғларига, жуфтларига, неъматларига, хизматчиларига ва сўриларига минг йиллик масофа (қадар) назар солувчидир. Уларнинг Аллоҳ ҳузурида энг кароматлиси эса эртаю кеч Унинг юзига назар солувчидир», дедилар. Сўнг Расулуллоҳ ﷺ: {Ўша кунда баъзи юзлар ёруғдир, Раббига боқувчидир} (Қиёмат 22-23) оятини ўқидилар. Абу Исо айтди: Бу ҳадис Исроилдан, у Сувайрдан, у Ибн Умардан марфуъ (сифатида) бир неча йўл билан ривоят қилинган. Абдулмалик ибн Абжар уни Сувайрдан, у Ибн Умардан мавқуф (сифатида) ривоят қилган. Убайдуллоҳ ал-Ашжаъий эса Суфёндан, у Сувайрдан, у Мужоҳиддан, у Ибн Умардан унинг сўзи (сифатида) ривоят қилган ва уни марфуъ қилмаган.