وَعَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «مَثَلِي وَمَثَلُ الْأَنْبِيَاءِ كَمَثَلِ قَصْرٍ أُحْسِنَ بُنْيَانُهُ تُرِكَ مِنْهُ مَوضِع لبنة فَطَافَ النظَّارُ يتعجَّبونَ من حُسنِ بنيانِه إِلَّا مَوْضِعَ تِلْكَ اللَّبِنَةِ فَكُنْتُ أَنَا سَدَدْتُ مَوْضِعَ اللَّبِنَةِ خُتِمَ بِيَ الْبُنْيَانُ وَخُتِمَ بِي الرُّسُلُ» . وَفِي رِوَايَةٍ: «فَأَنَا اللَّبِنَةُ وَأَنَا خَاتَمُ النَّبِيِّينَ» . مُتَّفق عَلَيْهِ
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Mening va nabiylarning misoli goʻzal qurilgan, faqat bir gʻisht oʻrni boʻsh qoldirilgan qasrga oʻxshaydi. Tomoshabinlar uni aylanib, qurilishining goʻzalligidan hayratga tushadilar, faqat oʻsha bir gʻisht oʻrni boʻsh. Bas, men oʻsha gʻisht oʻrnini toʻldirdim; bino men bilan yakunlandi, elchilar men bilan yakunlandi», dedilar. Yana bir rivoyatda: «Men oʻsha gʻishtman va men nabiylarning muhriman (xotamun-nabiyyin)», deyilgan. Muttafaqun alayh.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Менинг ва набийларнинг мисоли гўзал қурилган, фақат бир ғишт ўрни бўш қолдирилган қасрга ўхшайди. Томошабинлар уни айланиб, қурилишининг гўзаллигидан ҳайратга тушадилар, фақат ўша бир ғишт ўрни бўш. Бас, мен ўша ғишт ўрнини тўлдирдим; бино мен билан якунланди, элчилар мен билан якунланди», дедилар. Яна бир ривоятда: «Мен ўша ғиштман ва мен набийларнинг муҳриман (хотамун-набиййин)», дейилган. Муттафақун алайҳ.