HadislarҲадисларPaygʻambarlar vorislariПайғамбарлар ворислари
Mishkot ul-masobih · HadisМишкот ул-масобиҳ · Ҳадис5863Bob 6:Боб 6: Meʼroj - 1-faslМеърож - 1-фаслباب في المعراج - الفصل الأول

وَعَن ثابتٍ البُنانيِّ عَنْ أَنَسٍ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ: «أُتيتُ بالبُراق وَهُوَ دابَّة أَبْيَضُ طَوِيلٌ فَوْقَ الْحِمَارِ وَدُونَ الْبَغْلِ يَقَعُ حَافِرُهُ عِنْدَ مُنْتَهَى طَرْفِهِ فَرَكِبْتُهُ حَتَّى أَتَيْتُ بَيْتَ الْمَقْدِسِ فَرَبَطْتُهُ بِالْحَلْقَةِ الَّتِي تَرْبُطُ بِهَا الْأَنْبِيَاءُ» . قَالَ: " ثُمَّ دَخَلْتُ الْمَسْجِدَ فَصَلَّيْتُ فِيهِ رَكْعَتَيْنِ ثمَّ خرجتُ فَجَاءَنِي جِبْرِيلُ بِإِنَاءٍ مِنْ خَمْرٍ وَإِنَاءٍ مِنْ لبن فاختَرتُ اللَّبن فَقَالَ جِبْرِيل: اخْتَرْتَ الْفِطْرَةَ ثُمَّ عَرَجَ بِنَا إِلَى السَّمَاءِ ". وَسَاقَ مِثْلَ مَعْنَاهُ قَالَ: «فَإِذَا أَنَا بِآدَمَ فرحَّبَ بِي وَدَعَا لِي بِخَيْرٍ» . وَقَالَ فِي السَّمَاءِ الثَّالِثَةِ: «فَإِذا أَنا بِيُوسُف إِذا أُعْطِيَ شَطْرَ الْحُسْنِ فَرَحَّبَ بِي وَدَعَا لِي بِخَيْرٍ» . وَلَمْ يَذْكُرْ بُكَاءَ مُوسَى وَقَالَ فِي السَّمَاءِ السَّابِعَةِ: " فَإِذَا أَنَا بِإِبْرَاهِيمَ مُسْنِدًا ظَهْرَهُ إِلَى الْبَيْتِ الْمَعْمُورِ وَإِذَا هُوَ يَدْخُلُهُ كُلَّ يَوْمٍ سَبْعُونَ أَلْفَ مَلَكٍ لَا يَعُودُونَ إِلَيْهِ ثمَّ ذهب بِي إِلَى سِدْرَة الْمُنْتَهى فَإِذا وَرقهَا كآذان الفيلة وَإِذا ثمارها كَالْقِلَالِ فَلَمَّا غَشِيَهَا مِنْ أَمْرِ اللَّهِ مَا غَشَّى تَغَيَّرَتْ فَمَا أَحَدٌ مِنْ خَلْقِ اللَّهِ يَسْتَطِيعُ أَنْ يَنْعَتَهَا مِنْ حُسْنِهَا وَأَوْحَى إِلَيَّ مَا أوحى فَفرض عَليّ خمسين صَلَاة كُلِّ يَوْمٍ وَلَيْلَةٍ فَنَزَلْتُ إِلَى مُوسَى فَقَالَ: مَا فَرَضَ رَبُّكَ عَلَى أُمَّتِكَ؟ قُلْتُ: خَمْسِينَ صَلَاة كُلِّ يَوْمٍ وَلَيْلَةٍ. قَالَ: ارْجِعْ إِلَى رَبِّكَ فَسَلْهُ التَّخْفِيفَ فَإِنَّ أُمَّتَكَ لَا تُطِيقُ ذَلِكَ فَإِنِّي بَلَوْتُ بَنِي إِسْرَائِيلَ وَخَبَرْتُهُمْ. قَالَ: " فَرَجَعْتُ إِلَى رَبِّي فَقُلْتُ: يَا رَبِّ خَفِّفْ عَلَى أُمَّتِي فَحَطَّ عَنِّي خَمْسًا فَرَجَعْتُ إِلَى مُوسَى فَقُلْتُ: حَطَّ عَنِّي خَمْسًا. قَالَ: إِنَّ أُمَّتَكَ لَا تُطِيقُ ذَلِكَ فَارْجِعْ إِلَى رَبِّكَ فَسَلْهُ التَّخْفِيفَ ". قَالَ: " فَلَمْ أَزَلْ أَرْجِعُ بَيْنَ رَبِّي وَبَيْنَ مُوسَى حَتَّى قَالَ: يَا مُحَمَّدُ إِنَّهُنَّ خَمْسُ صَلَوَاتٍ كُلَّ يَوْمٍ وَلَيْلَةٍ لِكُلِّ صَلَاةٍ عَشْرٌ فَذَلِكَ خَمْسُونَ صَلَاةً مَنْ هَمَّ بِحَسَنَةٍ فَلَمْ يَعْمَلْهَا كُتِبَتْ لَهُ حَسَنَةً فَإِنْ عَمِلَهَا كُتِبَتْ لَهُ عَشْرًا وَمَنْ هَمَّ بِسَيِّئَةٍ فَلَمْ يَعْمَلْهَا لَمْ تُكْتَبْ لَهُ شَيْئًا فَإِنَّ عَمِلَهَا كُتِبَتْ لَهُ سَيِّئَةً وَاحِدَةً ". قَالَ: " فَنَزَلْتُ حَتَّى انتهيتُ إِلى مُوسَى فَأَخْبَرته فَقَالَ: ارجعْ إِلى رَبِّكَ فَسَلْهُ التَّخْفِيفَ " فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: " فَقُلْتُ: قَدْ رَجَعْتُ إِلَى رَبِّي حَتَّى استحييت مِنْهُ ". رَوَاهُ مُسلم

Anas ibn Molik (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Menga Buroq keltirildi — u eshakdan kattaroq, xachirdan kichikroq, oq, uzun (boʻyli) bir jonivor boʻlib, tuyogʻini koʻzi yetgan (nuqta)ning oxiriga qoʻyar edi —. (Paygʻambar) dedilar: Men unga mindim-da, toki Baytul-Maqdisga (Quddusga) yetib bordim. (Paygʻambar) dedilar: Soʻng uni paygʻambarlar (ulovlarini) bogʻlaydigan halqaga bogʻladim. (Paygʻambar) dedilar: Soʻng masjidga kirib, unda ikki rakaat namoz oʻqidim, keyin chiqdim. Shunda menga Jibril — alayhissalom — bir idish xamr (may) va bir idish sut (bilan) keldi. Men sutni tanladim. Jibril — alayhissalom —: ‹Sen fitratni (toza, asl yoʻlni) tanlading›, dedi. Soʻng u biz bilan osmonga koʻtarildi. Jibril (eshikni) ochishni soʻradi. ‹Sen kimsan?› deyildi. U: ‹Jibril›, dedi. ‹Sen bilan kim bor?› deyildi. U: ‹Muhammad›, dedi. ‹Unga (paygʻambarlik uchun) yuborilganmi (chaqirilganmi)?› deyildi. U: ‹Unga yuborilgan›, dedi. Bas, bizga ochildi. Shunda men Odam (alayhissalom) bilan (uchrashdim); u menga marhabo (xush kelibsiz) aytdi va men uchun yaxshilik (bilan) duo qildi. Soʻng u biz bilan ikkinchi osmonga koʻtarildi. Jibril — alayhissalom — (eshikni) ochishni soʻradi. ‹Sen kimsan?› deyildi. U: ‹Jibril›, dedi. ‹Sen bilan kim bor?› deyildi. U: ‹Muhammad›, dedi. ‹Unga yuborilganmi?› deyildi. U: ‹Yuborilgan›, dedi. Bas, bizga ochildi. Shunda men ikki xolavachcha — Iso ibn Maryam va Yahyo ibn Zakariyo, Allohning salavotlari ularga boʻlsin — bilan (uchrashdim); ular marhabo aytdilar va men uchun yaxshilik (bilan) duo qildilar. Soʻng u meni uchinchi osmonga koʻtardi. Jibril (eshikni) ochishni soʻradi. ‹Sen kimsan?› deyildi. U: ‹Jibril›, dedi. ‹Sen bilan kim bor?› deyildi. U: ‹Muhammad ﷺ›, dedi. ‹Unga yuborilganmi?› deyildi. U: ‹Yuborilgan›, dedi. Bas, bizga ochildi. Shunda men Yusuf (alayhissalom) bilan (uchrashdim) — u goʻzallikning yarmi(ni) berilgan edi —; u marhabo aytdi va men uchun yaxshilik (bilan) duo qildi. Soʻng u biz bilan toʻrtinchi osmonga koʻtarildi. Jibril — alayhissalom — (eshikni) ochishni soʻradi. ‹Bu kim?› deyildi. U: ‹Jibril›, dedi. ‹Sen bilan kim bor?› deyildi. U: ‹Muhammad›, dedi. ‹Unga yuborilganmi?› deyildi. U: ‹Yuborilgan›, dedi. Bas, bizga ochildi. Shunda men Idris (alayhissalom) bilan (uchrashdim); u marhabo aytdi va men uchun yaxshilik (bilan) duo qildi. Alloh azza va jalla: {Va Biz uni baland bir maqomga koʻtardik} dedi. Soʻng u biz bilan beshinchi osmonga koʻtarildi. Jibril (eshikni) ochishni soʻradi. ‹Bu kim?› deyildi. U: ‹Jibril›, dedi. ‹Sen bilan kim bor?› deyildi. U: ‹Muhammad›, dedi. ‹Unga yuborilganmi?› deyildi. U: ‹Yuborilgan›, dedi. Bas, bizga ochildi. Shunda men Horun (alayhissalom) bilan (uchrashdim); u marhabo aytdi va men uchun yaxshilik (bilan) duo qildi. Soʻng u biz bilan oltinchi osmonga koʻtarildi. Jibril — alayhissalom — (eshikni) ochishni soʻradi. ‹Bu kim?› deyildi. U: ‹Jibril›, dedi. ‹Sen bilan kim bor?› deyildi. U: ‹Muhammad›, dedi. ‹Unga yuborilganmi?› deyildi. U: ‹Yuborilgan›, dedi. Bas, bizga ochildi. Shunda men Muso (alayhissalom) bilan (uchrashdim); u marhabo aytdi va men uchun yaxshilik (bilan) duo qildi. Soʻng u biz bilan yettinchi osmonga koʻtarildi. Jibril (eshikni) ochishni soʻradi. ‹Bu kim?› deyildi. U: ‹Jibril›, dedi. ‹Sen bilan kim bor?› deyildi. U: ‹Muhammad ﷺ›, dedi. ‹Unga yuborilganmi?› deyildi. U: ‹Yuborilgan›, dedi. Bas, bizga ochildi. Shunda men Ibrohim (alayhissalom) bilan (uchrashdim) — u orqasini Baytul-Maʼmurga suyab (oʻtirgan) edi; unga har kuni yetmish ming farishta kiradi-yu, (ortiq) unga qaytmaydi —. Soʻng u meni Sidratul-Muntahoga olib bordi — uning yaproqlari fil quloqlari kabi, mevasi esa (katta) kulollar (xum)lari kabi edi —. (Paygʻambar) dedilar: Allohning amridan unga (Sidraga) nimaiki qoplagan boʻlsa, u (shu sababdan) oʻzgardi; bas, Allohning xalqidan (mavjudotidan) hech kim uning goʻzalligini (toʻla) taʼriflashga qodir emas. Shunda Alloh menga nimaiki vahiy qilgan boʻlsa, vahiy qildi va menga har kecha-kunduzda ellik (vaqt) namozni farz qildi. Soʻng men Muso (alayhissalom)ning oldiga tushdim. U: ‹Rabbing ummatingga nimani farz qildi?› dedi. Men: ‹Ellik (vaqt) namozni›, dedim. U: ‹Rabbingning oldiga qayt-da, Undan yengillik soʻra; chunki ummating bunga toqat qila olmaydi. Men Bani Isroilni sinaganman va ularni tajriba qilganman (bilaman)›, dedi. (Paygʻambar) dedilar: Men Rabbimning oldiga qaytib: ‹Ey Rabbim, ummatimga yengillik qil›, dedim. Shunda (Alloh) mendan beshtasini tushirdi (kamaytirdi). Men Musoning oldiga qaytib: ‹(Alloh) mendan beshtasini tushirdi›, dedim. U: ‹Albatta ummating bunga toqat qila olmaydi; Rabbingning oldiga qayt-da, Undan yengillik soʻra›, dedi. (Paygʻambar) dedilar: Men Rabbim — tabaroka va taolo — bilan Muso — alayhissalom — orasida qatnayverdim — toki (Alloh): ‹Ey Muhammad, albatta ular har kecha-kunduzda besh (vaqt) namozdir; har bir namoz uchun oʻn (savob bor); bas, mana shu ellik (vaqt) namoz(ning savobi)dir. Kim bir yaxshilikni niyat qilib, uni qilmasa, unga bitta yaxshilik yoziladi; agar uni qilsa, unga oʻn (yaxshilik) yoziladi. Kim bir yomonlikni niyat qilib, uni qilmasa, (hech narsa) yozilmaydi; agar uni qilsa, bitta yomonlik yoziladi›, degunicha. (Paygʻambar) dedilar: Soʻng men tushdim — toki Muso (alayhissalom)ning oldiga yetib, unga xabar berdim. U: ‹Rabbingning oldiga qayt-da, Undan yengillik soʻra›, dedi. Shunda Rasululloh ﷺ: ‹Men: «Rabbimning oldiga (shunchalik) qaytaverdimki, hatto Undan uyaldim», dedim›, dedilar», dedilar.Анас ибн Молик (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Менга Буроқ келтирилди — у эшакдан каттароқ, хачирдан кичикроқ, оқ, узун (бўйли) бир жонивор бўлиб, туёғини кўзи етган (нуқта)нинг охирига қўяр эди —. (Пайғамбар) дедилар: Мен унга миндим-да, токи Байтул-Мақдисга (Қуддусга) етиб бордим. (Пайғамбар) дедилар: Сўнг уни пайғамбарлар (уловларини) боғлайдиган ҳалқага боғладим. (Пайғамбар) дедилар: Сўнг масжидга кириб, унда икки ракаат намоз ўқидим, кейин чиқдим. Шунда менга Жибрил — алайҳиссалом — бир идиш хамр (май) ва бир идиш сут (билан) келди. Мен сутни танладим. Жибрил — алайҳиссалом —: ‹Сен фитратни (тоза, асл йўлни) танладинг›, деди. Сўнг у биз билан осмонга кўтарилди. Жибрил (эшикни) очишни сўради. ‹Сен кимсан?› дейилди. У: ‹Жибрил›, деди. ‹Сен билан ким бор?› дейилди. У: ‹Муҳаммад›, деди. ‹Унга (пайғамбарлик учун) юборилганми (чақирилганми)?› дейилди. У: ‹Унга юборилган›, деди. Бас, бизга очилди. Шунда мен Одам (алайҳиссалом) билан (учрашдим); у менга марҳабо (хуш келибсиз) айтди ва мен учун яхшилик (билан) дуо қилди. Сўнг у биз билан иккинчи осмонга кўтарилди. Жибрил — алайҳиссалом — (эшикни) очишни сўради. ‹Сен кимсан?› дейилди. У: ‹Жибрил›, деди. ‹Сен билан ким бор?› дейилди. У: ‹Муҳаммад›, деди. ‹Унга юборилганми?› дейилди. У: ‹Юборилган›, деди. Бас, бизга очилди. Шунда мен икки холавачча — Исо ибн Марям ва Яҳё ибн Закариё, Аллоҳнинг салавотлари уларга бўлсин — билан (учрашдим); улар марҳабо айтдилар ва мен учун яхшилик (билан) дуо қилдилар. Сўнг у мени учинчи осмонга кўтарди. Жибрил (эшикни) очишни сўради. ‹Сен кимсан?› дейилди. У: ‹Жибрил›, деди. ‹Сен билан ким бор?› дейилди. У: ‹Муҳаммад ﷺ›, деди. ‹Унга юборилганми?› дейилди. У: ‹Юборилган›, деди. Бас, бизга очилди. Шунда мен Юсуф (алайҳиссалом) билан (учрашдим) — у гўзалликнинг ярми(ни) берилган эди —; у марҳабо айтди ва мен учун яхшилик (билан) дуо қилди. Сўнг у биз билан тўртинчи осмонга кўтарилди. Жибрил — алайҳиссалом — (эшикни) очишни сўради. ‹Бу ким?› дейилди. У: ‹Жибрил›, деди. ‹Сен билан ким бор?› дейилди. У: ‹Муҳаммад›, деди. ‹Унга юборилганми?› дейилди. У: ‹Юборилган›, деди. Бас, бизга очилди. Шунда мен Идрис (алайҳиссалом) билан (учрашдим); у марҳабо айтди ва мен учун яхшилик (билан) дуо қилди. Аллоҳ азза ва жалла: {Ва Биз уни баланд бир мақомга кўтардик} деди. Сўнг у биз билан бешинчи осмонга кўтарилди. Жибрил (эшикни) очишни сўради. ‹Бу ким?› дейилди. У: ‹Жибрил›, деди. ‹Сен билан ким бор?› дейилди. У: ‹Муҳаммад›, деди. ‹Унга юборилганми?› дейилди. У: ‹Юборилган›, деди. Бас, бизга очилди. Шунда мен Ҳорун (алайҳиссалом) билан (учрашдим); у марҳабо айтди ва мен учун яхшилик (билан) дуо қилди. Сўнг у биз билан олтинчи осмонга кўтарилди. Жибрил — алайҳиссалом — (эшикни) очишни сўради. ‹Бу ким?› дейилди. У: ‹Жибрил›, деди. ‹Сен билан ким бор?› дейилди. У: ‹Муҳаммад›, деди. ‹Унга юборилганми?› дейилди. У: ‹Юборилган›, деди. Бас, бизга очилди. Шунда мен Мусо (алайҳиссалом) билан (учрашдим); у марҳабо айтди ва мен учун яхшилик (билан) дуо қилди. Сўнг у биз билан еттинчи осмонга кўтарилди. Жибрил (эшикни) очишни сўради. ‹Бу ким?› дейилди. У: ‹Жибрил›, деди. ‹Сен билан ким бор?› дейилди. У: ‹Муҳаммад ﷺ›, деди. ‹Унга юборилганми?› дейилди. У: ‹Юборилган›, деди. Бас, бизга очилди. Шунда мен Иброҳим (алайҳиссалом) билан (учрашдим) — у орқасини Байтул-Маъмурга суяб (ўтирган) эди; унга ҳар куни етмиш минг фаришта киради-ю, (ортиқ) унга қайтмайди —. Сўнг у мени Сидратул-Мунтаҳога олиб борди — унинг япроқлари фил қулоқлари каби, меваси эса (катта) кулоллар (хум)лари каби эди —. (Пайғамбар) дедилар: Аллоҳнинг амридан унга (Сидрага) нимаики қоплаган бўлса, у (шу сабабдан) ўзгарди; бас, Аллоҳнинг халқидан (мавжудотидан) ҳеч ким унинг гўзаллигини (тўла) таърифлашга қодир эмас. Шунда Аллоҳ менга нимаики ваҳий қилган бўлса, ваҳий қилди ва менга ҳар кеча-кундузда эллик (вақт) намозни фарз қилди. Сўнг мен Мусо (алайҳиссалом)нинг олдига тушдим. У: ‹Раббинг умматингга нимани фарз қилди?› деди. Мен: ‹Эллик (вақт) намозни›, дедим. У: ‹Раббингнинг олдига қайт-да, Ундан енгиллик сўра; чунки умматинг бунга тоқат қила олмайди. Мен Бани Исроилни синаганман ва уларни тажриба қилганман (биламан)›, деди. (Пайғамбар) дедилар: Мен Раббимнинг олдига қайтиб: ‹Эй Раббим, умматимга енгиллик қил›, дедим. Шунда (Аллоҳ) мендан бештасини туширди (камайтирди). Мен Мусонинг олдига қайтиб: ‹(Аллоҳ) мендан бештасини туширди›, дедим. У: ‹Албатта умматинг бунга тоқат қила олмайди; Раббингнинг олдига қайт-да, Ундан енгиллик сўра›, деди. (Пайғамбар) дедилар: Мен Раббим — табарока ва таоло — билан Мусо — алайҳиссалом — орасида қатнайвердим — токи (Аллоҳ): ‹Эй Муҳаммад, албатта улар ҳар кеча-кундузда беш (вақт) намоздир; ҳар бир намоз учун ўн (савоб бор); бас, мана шу эллик (вақт) намоз(нинг савоби)дир. Ким бир яхшиликни ният қилиб, уни қилмаса, унга битта яхшилик ёзилади; агар уни қилса, унга ўн (яхшилик) ёзилади. Ким бир ёмонликни ният қилиб, уни қилмаса, (ҳеч нарса) ёзилмайди; агар уни қилса, битта ёмонлик ёзилади›, дегунича. (Пайғамбар) дедилар: Сўнг мен тушдим — токи Мусо (алайҳиссалом)нинг олдига етиб, унга хабар бердим. У: ‹Раббингнинг олдига қайт-да, Ундан енгиллик сўра›, деди. Шунда Расулуллоҳ ﷺ: ‹Мен: «Раббимнинг олдига (шунчалик) қайтавердимки, ҳатто Ундан уялдим», дедим›, дедилар», дедилар.

Darajasi:Даражаси: SahihСаҳиҳ (الألباني)