وَعَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسلم أَتَى الْمَقْبَرَةَ فَقَالَ: «السَّلَامُ عَلَيْكُمْ دَارَ قَوْمٍ مُؤْمِنِينَ وَإِنَّا إِنْ شَاءَ اللَّهُ بِكُمْ لَاحِقُونَ وَدِدْتُ أَنَّا قَدْ رَأَيْنَا إِخْوَانَنَا قَالُوا أَوَلَسْنَا إِخْوَانَكَ يَا رَسُولَ اللَّهِ قَالَ أَنْتُمْ أَصْحَابِي وَإِخْوَانُنَا الَّذِينَ لَمْ يَأْتُوا بَعْدُ فَقَالُوا كَيْفَ تَعْرِفُ مَنْ لَمْ يَأْتِ بَعْدُ مِنْ أُمَّتِكَ يَا رَسُولَ اللَّهِ فَقَالَ أَرَأَيْتَ لَوْ أَنَّ رَجُلًا لَهُ خَيْلٌ غُرٌّ مُحَجَّلَةٌ بَيْنَ ظَهْرَيْ خَيْلٍ دُهْمٍ بُهْمٍ أَلَا يَعْرِفُ خَيْلَهُ قَالُوا بَلَى يَا رَسُولَ اللَّهِ قَالَ فَإِنَّهُمْ يَأْتُونَ غُرًّا مُحَجَّلِينَ مِنَ الْوُضُوءِ وَأَنَا فَرَطُهُمْ عَلَى الْحَوْض» . رَوَاهُ مُسلم
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadiki, Rasululloh ﷺ qabristonga kelib: «Assalomu alaykum, ey moʻmin qavmning diyori! Albatta biz ham — Alloh xohlasa — sizlarga (tez orada) qoʻshilamiz. Birodarlarimizni koʻrishni juda istardim», dedilar. Ular: «Ey Allohning Rasuli, biz Sizning birodarlaringiz emasmizmi?» dedilar. (Paygʻambar): «Sizlar mening ashobimsizlar; birodarlarimiz esa — hali (dunyoga) kelmagan (kishilar)dir», dedilar. Ular: «Ey Allohning Rasuli, ummatingizdan hali kelmaganlarni qanday taniysiz?» dedilar. (Paygʻambar): «Aytinglar-chi, agar bir kishining — peshonasi va oyoqlari oq (qashqa) otlari — qop-qora otlar ichida boʻlsa, u oʻz otlarini tanimaydimi?» dedilar. Ular: «Ha (taniydi), ey Allohning Rasuli» dedilar. (Paygʻambar): «Bas, albatta ular tahoratdan (sababli) gʻurra-muhajjal holda keladilar; men esa havz (boʻyi)da ularning (oldin yetib boradigan) farati (peshqadami)man. Ogohki, albatta (baʼzi) kishilar mening havzimdan toʻsiladi — xuddi adashgan tuya (haydab) toʻsilgani kabi —. Men ularni: ‹Ogoh boʻlinglar, beri kelinglar!› deb chaqiraman. Shunda: ‹Ular sendan keyin (dinni) oʻzgartirdilar (almashtirdilar)› deyiladi. Bas, men: ‹Yiroq boʻlsin, yiroq boʻlsin!› deyman», dedilar.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинадики, Расулуллоҳ ﷺ қабристонга келиб: «Ассалому алайкум, эй мўмин қавмнинг диёри! Албатта биз ҳам — Аллоҳ хоҳласа — сизларга (тез орада) қўшиламиз. Биродарларимизни кўришни жуда истардим», дедилар. Улар: «Эй Аллоҳнинг Расули, биз Сизнинг биродарларингиз эмасмизми?» дедилар. (Пайғамбар): «Сизлар менинг ашобимсизлар; биродарларимиз эса — ҳали (дунёга) келмаган (кишилар)дир», дедилар. Улар: «Эй Аллоҳнинг Расули, умматингиздан ҳали келмаганларни қандай танийсиз?» дедилар. (Пайғамбар): «Айтинглар-чи, агар бир кишининг — пешонаси ва оёқлари оқ (қашқа) отлари — қоп-қора отлар ичида бўлса, у ўз отларини танимайдими?» дедилар. Улар: «Ҳа (танийди), эй Аллоҳнинг Расули» дедилар. (Пайғамбар): «Бас, албатта улар таҳоратдан (сабабли) ғурра-муҳажжал ҳолда келадилар; мен эса ҳавз (бўйи)да уларнинг (олдин етиб борадиган) фарати (пешқадами)ман. Огоҳки, албатта (баъзи) кишилар менинг ҳавзимдан тўсилади — худди адашган туя (ҳайдаб) тўсилгани каби —. Мен уларни: ‹Огоҳ бўлинглар, бери келинглар!› деб чақираман. Шунда: ‹Улар сендан кейин (динни) ўзгартирдилар (алмаштирдилар)› дейилади. Бас, мен: ‹Йироқ бўлсин, йироқ бўлсин!› дейман», дедилар.