وَعَن عبد الرَّحْمَن بن حَسَنَةَ قَالَ: " خَرَجَ عَلَيْنَا رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ وَفِي يَده كَهَيئَةِ الدَّرَقَةُ فَوَضَعَهَا ثُمَّ جَلَسَ فَبَالَ إِلَيْهَا فَقَالَ بَعْضُهُمْ: انْظُرُوا إِلَيْهِ يَبُولُ كَمَا تَبُولُ الْمَرْأَةُ فَسَمعهُ فَقَالَ أَو مَا عَلِمْتَ مَا أَصَابَ صَاحِبَ بَنِي إِسْرَائِيلَ كَانُوا إِذا أَصَابَهُم شَيْء من الْبَوْلُ قَرَضُوهُ بِالْمَقَارِيضِ فَنَهَاهُمْ فَعُذِّبَ فِي قَبْرِهِ ". رَوَاهُ أَبُو دَاوُدَ وَابْنُ مَاجَهْ ورواه النسائي عنه عن أبي موسى
Abdurrahmon ibn Hasana (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ qoʻllarida qalqonsimon bir narsa bilan oldimizga chiqdilar. Uni (yerga) qoʻyib, ortida oʻtirdilar va unga qaratib siydik qildilar. Baʼzi odamlar: «Qaranglar, u ayol siydik qilgandek siydik qilyapti», — deyishdi. U zot buni eshitib: «Bani Isroildan boʻlgan (oʻsha) kishiga nima yetganini bilmaysanmi? Ularga (kiyimlariga) siydikdan biror narsa tegsa, oʻsha (joy)ni qaychi bilan qirqib tashlashardi. Ularning (oʻsha) kishisi ularni bundan qaytargan edi, shu (sababli) qabrida azoblandi», — dedilar.Абдурраҳмон ибн Ҳасана (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ қўлларида қалқонсимон бир нарса билан олдимизга чиқдилар. Уни (ерга) қўйиб, ортида ўтирдилар ва унга қаратиб сийдик қилдилар. Баъзи одамлар: «Қаранглар, у аёл сийдик қилгандек сийдик қиляпти», — дейишди. У зот буни эшитиб: «Бани Исроилдан бўлган (ўша) кишига нима етганини билмайсанми? Уларга (кийимларига) сийдикдан бирор нарса тегса, ўша (жой)ни қайчи билан қирқиб ташлашарди. Уларнинг (ўша) кишиси уларни бундан қайтарган эди, шу (сабабли) қабрида азобланди», — дедилар.