وَعَن عَليّ قَالَ: جَاءَ رَجُلٌ إِلَى النَّبِيِّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فَقَالَ إِنِّي اغْتَسَلْتُ مِنَ الْجَنَابَةِ وَصليت الْفجْر ثمَّ أَصبَحت فَرَأَيْتُ قَدْرَ مَوْضِعِ الظُّفُرِ لَمْ يُصِبْهُ الْمَاءُ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «لَوْ كُنْتَ مَسَحْتَ عَلَيْهِ بِيَدِكَ أَجْزَأَكَ» . رَوَاهُ ابْن مَاجَه
Ali (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Bir kishi Paygʻambar ﷺ huzurlariga kelib: «Men janobatdan gʻusl qildim va bomdod namozini oʻqidim, soʻng tong otganida tirnoq oʻrni chamasi suv tegmagan joyni koʻrdim», dedi. Shunda Rasululloh ﷺ: «Agar uni qoʻling bilan artib qoʻyganingda, senga kifoya qilardi», dedilar.Али (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Бир киши Пайғамбар ﷺ ҳузурларига келиб: «Мен жанобатдан ғусл қилдим ва бомдод намозини ўқидим, сўнг тонг отганида тирноқ ўрни чамаси сув тегмаган жойни кўрдим», деди. Шунда Расулуллоҳ ﷺ: «Агар уни қўлинг билан артиб қўйганингда, сенга кифоя қиларди», дедилар.