وَعَنْ أَنَسٍ قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: " مَنْ صَلَّى لِلَّهِ أَرْبَعِينَ يَوْمًا فِي جَمَاعَةٍ يُدْرِكُ التَّكْبِيرَةَ الْأُولَى كُتِبَ لَهُ بَرَاءَتَانِ: بَرَاءَةٌ مِنَ النَّارِ وَبَرَاءَةٌ مِنَ النِّفَاق ". رَوَاهُ التِّرْمِذِيّ
Uqba ibn Mukram va Nasr ibn Ali al-Jahzamiy bizga: «Abu Qutayba Salm ibn Qutayba bizga Tuʼma ibn Amrdan, u Habib ibn Abu Sobitdan, u Anas ibn Molik (roziyallohu anhu)dan rivoyat qildi», deb aytdilar. U: «Rasululloh ﷺ shunday dedilar: ‹Kim Alloh uchun qirq kun jamoatda birinchi takbirga yetishgan holda namoz oʻqisa, unga ikki najot yoziladi: doʻzaxdan najot va nifoqdan najot›», dedi. Abu Iso aytdi: Bu hadis Anasdan mavquf (sahobaning oʻz soʻzi sifatida) ham rivoyat qilingan. Men Salm ibn Qutaybaning Tuʼma ibn Amrdan, u Habib ibn Abu Sobitdan, u Anasdan (qilgan) rivoyatidan boshqa hech kim uni marfuʼ (Paygʻambarga) koʻtarib rivoyat qilganini bilmayman. Bu hadis aslida Habib ibn Abu Habib al-Bajaliydan, u Anas ibn Molikdan, uning oʻz soʻzi sifatida rivoyat qilinadi. Buni bizga Hannod, u Vakiydan, u Xolid ibn Tahmondan, u Habib ibn Abu Habib al-Bajaliydan, u Anasdan shunga oʻxshash rivoyat qildi, ammo uni (Paygʻambarga) koʻtarmadi. Ismoil ibn Ayyosh bu hadisni Umora ibn Gʻaziyadan, u Anas ibn Molikdan, u Umar ibn al-Xattobdan, u Paygʻambar ﷺdan shunga oʻxshash rivoyat qildi. Bu hadis mahfuz emas (saqlanmagan) boʻlib, mursal hadisdir, va Umora ibn Gʻaziya Anas ibn Molikka yetishmagan. Muhammad ibn Ismoil aytdi: Habib ibn Abu Habibning kunyasi Abul-Kashuso boʻlib, Abu Umayra ham deyiladi.Уқба ибн Мукрам ва Наср ибн Али ал-Жаҳзамий бизга: «Абу Қутайба Салм ибн Қутайба бизга Туъма ибн Амрдан, у Ҳабиб ибн Абу Собитдан, у Анас ибн Молик (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилди», деб айтдилар. У: «Расулуллоҳ ﷺ шундай дедилар: ‹Ким Аллоҳ учун қирқ кун жамоатда биринчи такбирга етишган ҳолда намоз ўқиса, унга икки нажот ёзилади: дўзахдан нажот ва нифоқдан нажот›», деди. Абу Исо айтди: Бу ҳадис Анасдан мавқуф (саҳобанинг ўз сўзи сифатида) ҳам ривоят қилинган. Мен Салм ибн Қутайбанинг Туъма ибн Амрдан, у Ҳабиб ибн Абу Собитдан, у Анасдан (қилган) ривоятидан бошқа ҳеч ким уни марфуъ (Пайғамбарга) кўтариб ривоят қилганини билмайман. Бу ҳадис аслида Ҳабиб ибн Абу Ҳабиб ал-Бажалийдан, у Анас ибн Моликдан, унинг ўз сўзи сифатида ривоят қилинади. Буни бизга Ҳаннод, у Вакийдан, у Холид ибн Таҳмондан, у Ҳабиб ибн Абу Ҳабиб ал-Бажалийдан, у Анасдан шунга ўхшаш ривоят қилди, аммо уни (Пайғамбарга) кўтармади. Исмоил ибн Айёш бу ҳадисни Умора ибн Ғазиядан, у Анас ибн Моликдан, у Умар ибн ал-Хаттобдан, у Пайғамбар ﷺдан шунга ўхшаш ривоят қилди. Бу ҳадис маҳфуз эмас (сақланмаган) бўлиб, мурсал ҳадисдир, ва Умора ибн Ғазия Анас ибн Моликка етишмаган. Муҳаммад ибн Исмоил айтди: Ҳабиб ибн Абу Ҳабибнинг куняси Абул-Кашусо бўлиб, Абу Умайра ҳам дейилади.