وَعَنْ عَائِشَةَ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهَا قَالَتْ: كَانَ تَعْنِي رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يَنَامُ أَوَّلَ اللَّيْلِ وَيُحْيِي آخِرَهُ ثُمَّ إِنْ كَانَتْ لَهُ حَاجَةٌ إِلَى أَهْلِهِ قَضَى حَاجَتَهُ ثُمَّ يَنَامُ فَإِنْ كَانَ عِنْدَ النداء الأول جنبا وثب فَأَفَاضَ عَلَيْهِ الماس وَإِنْ لَمْ يَكُنْ جُنُبًا تَوَضَّأَ لِلصَّلَاةِ ثُمَّ صلى رَكْعَتَيْنِ "
Oisha (roziyallohu anho)dan rivoyat qilinadi: «U zot kechaning avvalida uxlar, oxirini esa (ibodat bilan) tiriltirardilar. Soʻng ahllariga ehtiyojlari boʻlsa, ehtiyojlarini bajo keltirib, soʻng uxlardilar. Birinchi azon (vaqti) boʻlganda» — (Oisha) «sapchib turardilar» dedi, ‹qomat qildilar› demadi, vallohi! — «soʻng ustlaridan suv quyardilar» — vallohi, ‹gʻusl qildilar› demadi, lekin men u (ayolning) nimani nazarda tutayotganini bilaman — «agar junub boʻlmasalar, kishi namozga tahorat olganidek tahorat olib, soʻng ikki rakʼat oʻqirdilar».Оиша (розияллоҳу анҳо)дан ривоят қилинади: «У зот кечанинг аввалида ухлар, охирини эса (ибодат билан) тирилтирардилар. Сўнг аҳлларига эҳтиёжлари бўлса, эҳтиёжларини бажо келтириб, сўнг ухлардилар. Биринчи азон (вақти) бўлганда» — (Оиша) «сапчиб турардилар» деди, ‹қомат қилдилар› демади, валлоҳи! — «сўнг устларидан сув қуярдилар» — валлоҳи, ‹ғусл қилдилар› демади, лекин мен у (аёлнинг) нимани назарда тутаётганини биламан — «агар жунуб бўлмасалар, киши намозга таҳорат олганидек таҳорат олиб, сўнг икки ракъат ўқирдилар».