وَعَنِ الْحَسَنِ بْنِ عَلِيٍّ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُمَا قَالَ: عَلَّمَنِي رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ كَلِمَاتٍ أَقُولُهُنَّ فِي قُنُوتِ الْوَتْرِ: «اللَّهُمَّ اهدني فِيمَن هديت وَعَافنِي فِيمَن عافيت وتولني فِيمَن توليت وَبَارك لي فِيمَا أَعْطَيْت وقني شَرَّ مَا قَضَيْتَ فَإِنَّكَ تَقْضِي وَلَا يُقْضَى عَلَيْك أَنه لَا يذل من واليت تَبَارَكت رَبَّنَا وَتَعَالَيْتَ» . رَوَاهُ التِّرْمِذِيُّ وَأَبُو دَاوُدَ وَالنَّسَائِيُّ وَابْنُ مَاجَهْ والدارمي
Hasan ibn Ali (roziyallohu anhumo)dan rivoyat qilinadi: U dedi: «Rasululloh ﷺ menga vitrda aytadigan baʼzi kalimalarni oʻrgatdilar: ‹Allohumma-hdiniy fiyman hadayt, va oafiniy fiyman oafayt, va tavallaniy fiyman tavallayt, va boorik liy fiymaa aʼtoyt, va qiniy sharra maa qodoyt, fa innaka taqdiy va laa yuqdoo alayk, va innahu laa yazillu man voolayt, tabaarokta robbanaa va taoalayt› (Ey Allohim, meni hidoyat qilganlaring qatorida hidoyat qilgin, ofiyat berganlaring qatorida ofiyat bergin, doʻst tutganlaring qatorida doʻst tutgin, ato qilgan narsangda menga baraka bergin, hukm qilgan narsang yomonligidan meni saqlagin; chunki Sen hukm qilasan, Senga (qarshi) hukm qilinmaydi; albatta, Sen doʻst tutgan kishi xor boʻlmaydi. Ey Robbimiz, Sen barakotlisan va Oliysan).» Abu Iso aytdi: Bu hasan hadisdir, biz uni faqat shu jihatdan, Abu Havro as-Saʼdiyning hadisidangina bilamiz, uning ismi Robia ibn Shayboandir. Biz Paygʻambar ﷺdan vitrdagi qunut haqida bundan koʻra goʻzalroq narsani bilmaymiz. Ilm ahli vitrdagi qunut haqida ixtilof qilganlar: Abdulloh ibn Masʼud yil davomida vitrda qunut oʻqishni maʼqul koʻrgan va qunutni rukudan oldin (oʻqishni) ixtiyor qilgan. Bu baʼzi ilm ahlining soʻzidir, Sufyon Savriy, Ibn Muborak, Ishoq va Kufa ahli ham shuni aytadilar. Ali ibn Abu Tolibdan rivoyat qilinishicha, u faqat Ramazonning oxirgi yarmida qunut oʻqir va qunutni rukudan keyin oʻqir edi. Baʼzi ilm ahli shu (fikr)ga borgan, Shofeiy va Ahmad ham shuni aytadilar.Ҳасан ибн Али (розияллоҳу анҳумо)дан ривоят қилинади: У деди: «Расулуллоҳ ﷺ менга витрда айтадиган баъзи калималарни ўргатдилар: ‹Аллоҳумма-ҳдиний фийман ҳадайт, ва оафиний фийман оафайт, ва тавалланий фийман таваллайт, ва боорик лий фиймаа аътойт, ва қиний шарра маа қодойт, фа иннака тақдий ва лаа юқдоо алайк, ва иннаҳу лаа язиллу ман воолайт, табаарокта роббанаа ва таоалайт› (Эй Аллоҳим, мени ҳидоят қилганларинг қаторида ҳидоят қилгин, офият берганларинг қаторида офият бергин, дўст тутганларинг қаторида дўст тутгин, ато қилган нарсангда менга барака бергин, ҳукм қилган нарсанг ёмонлигидан мени сақлагин; чунки Сен ҳукм қиласан, Сенга (қарши) ҳукм қилинмайди; албатта, Сен дўст тутган киши хор бўлмайди. Эй Роббимиз, Сен баракотлисан ва Олийсан).» Абу Исо айтди: Бу ҳасан ҳадисдир, биз уни фақат шу жиҳатдан, Абу Ҳавро ас-Саъдийнинг ҳадисидангина биламиз, унинг исми Робиа ибн Шайбоандир. Биз Пайғамбар ﷺдан витрдаги қунут ҳақида бундан кўра гўзалроқ нарсани билмаймиз. Илм аҳли витрдаги қунут ҳақида ихтилоф қилганлар: Абдуллоҳ ибн Масъуд йил давомида витрда қунут ўқишни маъқул кўрган ва қунутни рукудан олдин (ўқишни) ихтиёр қилган. Бу баъзи илм аҳлининг сўзидир, Суфён Саврий, Ибн Муборак, Ишоқ ва Куфа аҳли ҳам шуни айтадилар. Али ибн Абу Толибдан ривоят қилинишича, у фақат Рамазоннинг охирги ярмида қунут ўқир ва қунутни рукудан кейин ўқир эди. Баъзи илм аҳли шу (фикр)га борган, Шофеий ва Аҳмад ҳам шуни айтадилар.