وَعَنْ عَبْدُ اللَّهِ بْنِ أَبِي أَوْفَى قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: " مَنْ كَانَتْ لَهُ حَاجَةٌ إِلَى اللَّهِ أَوْ إِلَى أحد من بني آدم فَليَتَوَضَّأ فليحسن الْوُضُوءَ ثُمَّ لْيُصَلِّ رَكْعَتَيْنِ ثُمَّ لْيُثْنِ عَلَى اللَّهِ تَعَالَى وَلْيُصَلِّ عَلَى النَّبِيِّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ ثُمَّ لْيَقُلْ: لَا إِلَهَ إِلَّا اللَّهُ الْحَلِيمُ الْكَرِيمُ سُبْحَانَ اللَّهِ رَبِّ الْعَرْشِ الْعَظِيمِ وَالْحَمْدُ لِلَّهِ رَبِّ الْعَالَمِينَ أَسْأَلُكَ مُوجِبَاتِ رَحْمَتِكَ وَعَزَائِمَ مَغْفِرَتِكَ وَالْغَنِيمَةَ مِنْ كُلِّ بِرٍّ وَالسَّلَامَةَ مِنْ كُلِّ إِثْمٍ لَا تَدَعْ لِي ذَنْبًا إِلَّا غَفَرْتَهُ وَلَا هَمًّا إِلَّا فَرَّجْتَهُ وَلَا حَاجَةً هِيَ لَكَ رِضًى إِلَّا قَضَيْتَهَا يَا أَرْحَمَ الرَّاحِمِينَ ". رَوَاهُ التِّرْمِذِيُّ وَابْنُ مَاجَهْ وَقَالَ التِّرْمِذِيُّ: هَذَا حَدِيث غَرِيب
Abdulloh ibn Abu Avfo (roziyallohu anhumo)dan rivoyat qilinadiki, Rasululloh ﷺ: «Kimning Allohga yoki Odam farzandlaridan biriga (bir) hojati boʻlsa, tahorat qilsin va tahoratni chiroyli qilsin, soʻng ikki rakaat namoz oʻqisin, soʻng Allohga sano aytsin va Nabiy ﷺga salovot aytsin, soʻng shunday desin: ‹Loa iloaha illalloahul Haliymul Kariym. Subhaanalloahi Rabbil Arshil Aziym. Alhamdu lilloahi Rabbil aalamiyn. Asʼaluka mujibaati rahmatik, va azoaʼima magʻfiratik, val gʻaniymata min kulli birr, vas salaamata min kulli ism. Loa tadaʼ liy zanban illoa gʻafartah, va loa hamman illoa farrajtah, va loa haajatan hiya laka rizon illoa qazaytahaa, yoa Arhamar roahimiyn›», dedilar. Abu Iso aytdi: Bu hadis hasan gʻaribdir va uning isnodida (eʼtiroz) gap bor. Foid ibn Abdurrahmon hadisda zaif sanaladi. Foid — bu Abul-Varqoʼdir.Абдуллоҳ ибн Абу Авфо (розияллоҳу анҳумо)дан ривоят қилинадики, Расулуллоҳ ﷺ: «Кимнинг Аллоҳга ёки Одам фарзандларидан бирига (бир) ҳожати бўлса, таҳорат қилсин ва таҳоратни чиройли қилсин, сўнг икки ракаат намоз ўқисин, сўнг Аллоҳга сано айтсин ва Набий ﷺга саловот айтсин, сўнг шундай десин: ‹Лоа илоаҳа иллаллоаҳул Ҳалиймул Карийм. Субҳааналлоаҳи Раббил Аршил Азийм. Алҳамду лиллоаҳи Раббил ааламийн. Асъалука мужибаати раҳматик, ва азоаъима мағфиратик, вал ғаниймата мин кулли бирр, вас салаамата мин кулли исм. Лоа тадаъ лий занбан иллоа ғафартаҳ, ва лоа ҳамман иллоа фарражтаҳ, ва лоа ҳаажатан ҳия лака ризон иллоа қазайтаҳаа, ёа Арҳамар роаҳимийн›», дедилар. Абу Исо айтди: Бу ҳадис ҳасан ғарибдир ва унинг иснодида (эътироз) гап бор. Фоид ибн Абдурраҳмон ҳадисда заиф саналади. Фоид — бу Абул-Варқўдир.