عَن ابْن عمر قَالَ: كَانَ الْأَذَانُ عَلَى عَهْدِ رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ مَرَّتَيْنِ مَرَّتَيْنِ وَالْإِقَامَةُ مَرَّةً مَرَّةً غَيْرَ أَنَّهُ كَانَ يَقُولُ: قَدْ قَامَتِ الصَّلَاةُ قَدْ قَامَتِ الصَّلَاةُ. رَوَاهُ أَبُو دَاوُد وَالنَّسَائِيّ والدارمي
Ibn Umar (roziyallohu anhumo) aytadi: Rasululloh ﷺ davrlarida azon ikki marta, ikki marta (juft) aytilar, iqomat esa bir marta, bir marta (toq) aytilar edi, faqat «Qad qomatis-salah, qad qomatis-salah» (degani ikki marta aytilar) edi. Biz iqomatni eshitsak, taharat qilib, soʻng namozga chiqar edik. Shuʼba aytadi: Men Abu Jaʼfardan bu hadisdan boshqasini eshitmaganman.Ибн Умар (розияллоҳу анҳумо) айтади: Расулуллоҳ ﷺ даврларида азон икки марта, икки марта (жуфт) айтилар, иқомат эса бир марта, бир марта (тоқ) айтилар эди, фақат «Қад қоматис-салаҳ, қад қоматис-салаҳ» (дегани икки марта айтилар) эди. Биз иқоматни эшитсак, таҳарат қилиб, сўнг намозга чиқар эдик. Шуъба айтади: Мен Абу Жаъфардан бу ҳадисдан бошқасини эшитмаганман.