HadislarҲадисларPaygʻambarlar vorislariПайғамбарлар ворислари
Mishkot ul-masobih · HadisМишкот ул-масобиҳ · Ҳадис737Bob 7:Боб 7: Masjidlar va namoz oʻqiladigan joylar — 2-faslМасжидлар ва намоз ўқиладиган жойлар — 2-фаслباب المساجد ومواضع الصلاة - الفصل الثاني

وَعَنْ أَبِي سَعِيدٍ قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «الْأَرْضُ كُلُّهَا مَسْجِدٌ إِلَّا الْمَقْبَرَةَ وَالْحَمَّامَ» . رَوَاهُ أَبُو دَاوُدَ وَالتِّرْمِذِيُّ والدارمي

Abu Said al-Xudriy (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Yer yuzining hammasi masjiddir, faqat qabriston bilan hammomdan boshqa», dedilar. Abu Iso aytdi: Bu bobda Ali, Abdulloh ibn Amr, Abu Hurayra, Jobir, Ibn Abbos, Huzayfa, Anas, Abu Umoma va Abu Zarrdan ham (rivoyatlar) bor. Ular: Nabiy ﷺ: «Yer menga masjid va poklovchi (vosita) qilindi», dedilar, deyishgan. Abu Iso aytdi: Abu Saidning hadisi Abdulaziz ibn Muhammaddan ikki xil yoʻsinda rivoyat qilingan: ulardan baʼzilari uni Abu Saiddan zikr qilgan, baʼzilari esa zikr qilmagan. Bu hadisda iztirob (chalkashlik) bor. Sufyon as-Savriy uni Amr ibn Yahyodan, u otasidan, u Nabiy ﷺdan mursal qilib rivoyat qildi. Hammod ibn Salama esa uni Amr ibn Yahyodan, u otasidan, u Abu Saiddan, u Nabiy ﷺdan rivoyat qildi. Muhammad ibn Ishoq esa uni Amr ibn Yahyodan, u otasidan rivoyat qildi va u: Uning rivoyatlarining koʻpchiligi Abu Saiddan, u Nabiy ﷺdan boʻlardi, dedi. Lekin bu (rivoyat)da Abu Saiddan, u Nabiy ﷺdan deb zikr qilmadi. Goʻyo Savriyning Amr ibn Yahyodan, u otasidan, u Nabiy ﷺdan mursal qilib (qilgan) rivoyati eng mustahkam va eng sahihroqdir.Абу Саид ал-Худрий (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Ер юзининг ҳаммаси масжиддир, фақат қабристон билан ҳаммомдан бошқа», дедилар. Абу Исо айтди: Бу бобда Али, Абдуллоҳ ибн Амр, Абу Ҳурайра, Жобир, Ибн Аббос, Ҳузайфа, Анас, Абу Умома ва Абу Заррдан ҳам (ривоятлар) бор. Улар: Набий ﷺ: «Ер менга масжид ва покловчи (восита) қилинди», дедилар, дейишган. Абу Исо айтди: Абу Саиднинг ҳадиси Абдулазиз ибн Муҳаммаддан икки хил йўсинда ривоят қилинган: улардан баъзилари уни Абу Саиддан зикр қилган, баъзилари эса зикр қилмаган. Бу ҳадисда изтироб (чалкашлик) бор. Суфён ас-Саврий уни Амр ибн Яҳёдан, у отасидан, у Набий ﷺдан мурсал қилиб ривоят қилди. Ҳаммод ибн Салама эса уни Амр ибн Яҳёдан, у отасидан, у Абу Саиддан, у Набий ﷺдан ривоят қилди. Муҳаммад ибн Ишоқ эса уни Амр ибн Яҳёдан, у отасидан ривоят қилди ва у: Унинг ривоятларининг кўпчилиги Абу Саиддан, у Набий ﷺдан бўларди, деди. Лекин бу (ривоят)да Абу Саиддан, у Набий ﷺдан деб зикр қилмади. Гўё Саврийнинг Амр ибн Яҳёдан, у отасидан, у Набий ﷺдан мурсал қилиб (қилган) ривояти энг мустаҳкам ва энг саҳиҳроқдир.

Darajasi:Даражаси: SahihСаҳиҳ (الألباني)