وَعَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ السَّائِبِ قَالَ: صَلَّى لَنَا رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ الصُّبْحَ بِمَكَّةَ فَاسْتَفْتَحَ سُورَةَ (الْمُؤْمِنِينَ) حَتَّى جَاءَ ذِكْرُ مُوسَى وَهَارُونَ أَوْ ذِكْرُ عِيسَى أَخَذَتِ النَّبِيَّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ سَعْلَةٌ فَرَكَعَ. رَوَاهُ مُسلم
Abdulloh ibn as-Soib (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: «Nabiy ﷺ bizga Makkada subh namozini oʻqib berdilar va ‹Muʼminun› surasini boshladilar. Tokim Muso va Horun zikriga yoki Iso zikriga yetganlarida — Muhammad ibn Abbod shubha qiladi yoki (roviylar) unga (rivoyatni) ixtilof bilan yetkazganlar — Nabiy ﷺ ni yoʻtal tutdi-da, rukuga bordilar. Abdulloh ibn as-Soib bunda hozir edi». Abdurazzoqning hadisida esa: «(qiroatni) qisqartirib, rukuga bordilar» (deyilgan).Абдуллоҳ ибн ас-Соиб (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: «Набий ﷺ бизга Маккада субҳ намозини ўқиб бердилар ва ‹Муъминун› сурасини бошладилар. Токим Мусо ва Ҳорун зикрига ёки Исо зикрига етганларида — Муҳаммад ибн Аббод шубҳа қилади ёки (ровийлар) унга (ривоятни) ихтилоф билан етказганлар — Набий ﷺ ни йўтал тутди-да, рукуга бордилар. Абдуллоҳ ибн ас-Соиб бунда ҳозир эди». Абдураззоқнинг ҳадисида эса: «(қироатни) қисқартириб, рукуга бордилар» (дейилган).