وَعَنْ عَبْدُ اللَّهِ بْنِ عَامِرِ بْنِ رَبِيعَةَ قَالَ: صلينَا وَرَاء عمر ابْن الْخطاب الصُّبْح فَقَرَأَ فيهمَا بِسُورَةِ يُوسُفَ وَسُورَةِ الْحَجِّ قِرَاءَةً بَطِيئَةً قِيلَ لَهُ: إِذًا لَقَدْ كَانَ يَقُومُ حِينَ يَطْلُعُ الْفجْر قَالَ: أجل. رَوَاهُ مَالك
Abdulloh ibn Omir ibn Rabia (rahimahulloh)dan rivoyat qilinadi: Biz Umar ibn Xattob (roziyallohu anhu)ning orqalarida bomdod namozini oʻqidik. U kishi har ikkala rakatda Yusuf surasi va Haj surasini sekin qiroat bilan oʻqidilar. Unga: «Unda siz tong yorishayotgan paytda (namozga) turgan ekansiz-da», deyildi. U: «Ha», dedi. Molik rivoyat qilgan.Абдуллоҳ ибн Омир ибн Рабиа (раҳимаҳуллоҳ)дан ривоят қилинади: Биз Умар ибн Хаттоб (розияллоҳу анҳу)нинг орқаларида бомдод намозини ўқидик. У киши ҳар иккала ракатда Юсуф сураси ва Ҳаж сурасини секин қироат билан ўқидилар. Унга: «Унда сиз тонг ёришаётган пайтда (намозга) турган экансиз-да», дейилди. У: «Ҳа», деди. Молик ривоят қилган.