وَعَنْ أَنَسٍ: قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «مَنْ تَوَضَّأَ فَأَحْسَنَ الْوُضُوءَ وَعَادَ أَخَاهُ الْمُسْلِمَ مُحْتَسِبًا بُوعِدَ مِنْ جَهَنَّمَ مسيرَة سِتِّينَ خَرِيفًا» . رَوَاهُ أَبُو دَاوُد
Muhammad ibn Avf at-Toiy bizga ar-Rabiʼ ibn Ravh ibn Xulayddan, u Muhammad ibn Xoliddan, u al-Fazl ibn Dalham al-Vositiydan, u Sobit al-Bunoniydan, u Anas ibn Molikdan rivoyat qildi: U (Anas) aytdi: Rasululloh ﷺ: «Kim taharatni chiroyli qilib olib, soʻng savobni umid qilgan holda musulmon birodarini yoʻqlasa, u jahannamdan yetmish xarif masofaga uzoqlashtiriladi», dedilar. Men: «Ey Abu Hamza, xarif nima oʻzi?» dedim. U: «(Bir) yil», dedi. Abu Dovud aytdi: Undan «taharatli holda yoʻqlash» (haqidagi qismni) faqat basralik (rovi)lar rivoyat qilishda yolgʻiz qolganlar.Муҳаммад ибн Авф ат-Тоий бизга ар-Рабиъ ибн Равҳ ибн Хулайддан, у Муҳаммад ибн Холиддан, у ал-Фазл ибн Далҳам ал-Воситийдан, у Собит ал-Бунонийдан, у Анас ибн Моликдан ривоят қилди: У (Анас) айтди: Расулуллоҳ ﷺ: «Ким таҳаратни чиройли қилиб олиб, сўнг савобни умид қилган ҳолда мусулмон биродарини йўқласа, у жаҳаннамдан етмиш хариф масофага узоқлаштирилади», дедилар. Мен: «Эй Абу Ҳамза, хариф нима ўзи?» дедим. У: «(Бир) йил», деди. Абу Довуд айтди: Ундан «таҳаратли ҳолда йўқлаш» (ҳақидаги қисмни) фақат басралик (рови)лар ривоят қилишда ёлғиз қолганлар.