وَعَنْ وَاثِلَةَ بْنِ الْأَسْقَعِ قَالَ: صَلَّى بِنَا رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ عَلَى رَجُلٍ مِنَ الْمُسْلِمِينَ فَسَمِعْتُهُ يَقُولُ: «اللَّهُمَّ إِنَّ فُلَانَ بْنَ فُلَانٍ فِي ذِمَّتِكَ وَحَبْلِ جِوَارِكَ فَقِهِ مِنْ فِتْنَةِ الْقَبْرِ وَعَذَابِ النَّارِ وَأَنْتَ أَهْلُ الْوَفَاءِ وَالْحَقِّ اللَّهُمَّ اغْفِرْ لَهُ وَارْحَمْهُ إِنَّكَ أَنْتَ الْغَفُورُ الرَّحِيمُ» . رَوَاهُ أَبُو دَاوُدَ وَابْن مَاجَه
Vosila ibn al-Asqaʼ (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ bizga musulmonlardan bir kishi ustida (janoza) namozini oʻqib berdilar. Men u zotning shunday deganlarini eshitdim: «Ey Alloh! Ananing oʻgʻli anan Sening himoyangdadir, uni qabr fitnasidan saqlagin!» Abdurrahmon (oʻz rivoyatida): «(U) Sening himoyang va yaqinliging panohidadir, uni qabr fitnasidan hamda doʻzax azobidan saqlagin! Sen vafodorlik va hamd egasisan. Ey Alloh! Uni magʻfirat qilgin va unga rahm qilgin, albatta Sen magʻfirat qilguvchi va rahmlisan» (dedilar). Abdurrahmon (buni) Marvon ibn Junohdan (rivoyat qildi).Восила ибн ал-Асқаъ (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ бизга мусулмонлардан бир киши устида (жаноза) намозини ўқиб бердилар. Мен у зотнинг шундай деганларини эшитдим: «Эй Аллоҳ! Ананинг ўғли анан Сенинг ҳимоянгдадир, уни қабр фитнасидан сақлагин!» Абдурраҳмон (ўз ривоятида): «(У) Сенинг ҳимоянг ва яқинлигинг паноҳидадир, уни қабр фитнасидан ҳамда дўзах азобидан сақлагин! Сен вафодорлик ва ҳамд эгасисан. Эй Аллоҳ! Уни мағфират қилгин ва унга раҳм қилгин, албатта Сен мағфират қилгувчи ва раҳмлисан» (дедилар). Абдурраҳмон (буни) Марвон ибн Жуноҳдан (ривоят қилди).