عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ قَالَ: فِي آخِرِ رَمَضَانَ أخرجُوا صَدَقَة صومكم. فرض رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ هَذِهِ الصَّدَقَةَ صَاعًا مِنْ تَمْرٍ أَوْ شَعِيرٍ أَوْ نِصْفَ صَاعٍ مِنْ قَمْحٍ عَلَى كُلِّ حُرٍّ أَوْ مَمْلُوكٍ ذَكَرٍ أَوْ أُنْثَى صَغِيرٍ أَوْ كَبِيرٍ. رَوَاهُ أَبُو دَاوُد وَالنَّسَائِيّ
Hasan (al-Basriy rahimahulloh) aytdi: Ibn Abbos (roziyallohu anhumo) ramazon oxirida Basra minbarida xutba qilib: «Roʻzangiz sadaqasini (fitrni) chiqaringlar!» dedilar. Goʻyo odamlar (buni) bilmadilar shekilli, shunda u: «Bu yerda Madina ahlidan kim bor? Birodarlaringiz oldiga turib boringlar va ularga oʻrgatinglar, chunki ular bilmaydilar», dedilar. (Soʻng dedilar:) «Rasululloh ﷺ bu sadaqani har bir hur yoki qul, erkak yoki ayol, kichik yoki katta nomidan bir soʼ xurmo yoki arpa, yoxud yarim soʼ bugʻdoy qilib farz qildilar». Ali (roziyallohu anhu) (Basraga) kelganida, narx arzonlashganini koʻrib: «Alloh sizlarga (rizqni) keng qildi, agar uni har bir narsadan bir soʼ qilsangizlar (boʻlardi)», dedi. Humayd aytdi: Hasan roʻza tutgan kishi ramazon sadaqasini (berishini) lozim deb bilar edi.Ҳасан (ал-Басрий раҳимаҳуллоҳ) айтди: Ибн Аббос (розияллоҳу анҳумо) рамазон охирида Басра минбарида хутба қилиб: «Рўзангиз садақасини (фитрни) чиқаринглар!» дедилар. Гўё одамлар (буни) билмадилар шекилли, шунда у: «Бу ерда Мадина аҳлидан ким бор? Биродарларингиз олдига туриб боринглар ва уларга ўргатинглар, чунки улар билмайдилар», дедилар. (Сўнг дедилар:) «Расулуллоҳ ﷺ бу садақани ҳар бир ҳур ёки қул, эркак ёки аёл, кичик ёки катта номидан бир сў хурмо ёки арпа, ёхуд ярим сў буғдой қилиб фарз қилдилар». Али (розияллоҳу анҳу) (Басрага) келганида, нарх арзонлашганини кўриб: «Аллоҳ сизларга (ризқни) кенг қилди, агар уни ҳар бир нарсадан бир сў қилсангизлар (бўларди)», деди. Ҳумайд айтди: Ҳасан рўза тутган киши рамазон садақасини (беришини) лозим деб билар эди.