وَعَنْ أَنَسٍ قَالَ: إِنَّ رَجُلًا قَالَ: يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنِّي أُحِبُّ هَذِهِ السُّورَةَ: (قُلْ هُوَ الله أحد) قَالَ: إِنَّ حُبَّكَ إِيَّاهَا أَدْخَلَكَ الْجَنَّةَ ". رَوَاهُ التِّرْمِذِيّ وروى البُخَارِيّ مَعْنَاهُ
Anas ibn Molik (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Ansorlardan bir kishi Qubo masjidida ularga imomlik qilar edi. U namozda ularga oʻqiydigan har bir surani boshlaganida, avval {Qul huvallohu ahad}ni boshlab uni tamomlar, soʻng u bilan birga boshqa bir surani oʻqir edi. U buni har bir rakaatda qilar edi. Sheriklari unga gapirib: «Sen bu surani oʻqiysan, soʻng (yana) boshqa sura oʻqimaguningcha uni oʻzingga kifoya deb bilmaysan. Yo uni (yolgʻiz) oʻqi, yo uni qoʻyib boshqa sura oʻqi», dedilar. U: «Men uni tark etmayman. Agar shu (sura) bilan sizlarga imomlik qilishimni xohlasangiz, qilaman; agar yoqtirmasangiz, sizlarni tark etaman», dedi. Ular uni oʻzlarining eng afzali deb bilishar va undan boshqasi imomlik qilishini yoqtirmas edilar. Nabiy ﷺ ularning oldiga kelganlarida, unga bu xabarni aytishdi. Shunda u zot: «Ey falon, sheriklaring buyurayotgan narsadan seni nima toʻsadi? Va bu surani har bir rakaatda oʻqishingga seni nima undaydi?» dedilar. U: «Yo Rasululloh, men uni sevaman», dedi. Shunda Rasululloh ﷺ: «Albatta uni sevganliging seni jannatga kiritdi», dedilar. Abu Iso aytdi: Bu hadis shu yoʻldan, Ubaydulloh ibn Umar hadisidan, u Sobit al-Bunoniydan (rivoyatida) hasan gʻarib sahihdir. Muborak ibn Fazola ham Sobitdan, u Anasdan rivoyat qilganki, bir kishi: «Yo Rasululloh, men bu {Qul huvallohu ahad} surasini sevaman», dedi. Shunda u zot: «Albatta sening uni sevishing seni jannatga kiritadi», dedilar.Анас ибн Молик (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Ансорлардан бир киши Қубо масжидида уларга имомлик қилар эди. У намозда уларга ўқийдиган ҳар бир сурани бошлаганида, аввал {Қул ҳуваллоҳу аҳад}ни бошлаб уни тамомлар, сўнг у билан бирга бошқа бир сурани ўқир эди. У буни ҳар бир ракаатда қилар эди. Шериклари унга гапириб: «Сен бу сурани ўқийсан, сўнг (яна) бошқа сура ўқимагунингча уни ўзингга кифоя деб билмайсан. Ё уни (ёлғиз) ўқи, ё уни қўйиб бошқа сура ўқи», дедилар. У: «Мен уни тарк этмайман. Агар шу (сура) билан сизларга имомлик қилишимни хоҳласангиз, қиламан; агар ёқтирмасангиз, сизларни тарк этаман», деди. Улар уни ўзларининг энг афзали деб билишар ва ундан бошқаси имомлик қилишини ёқтирмас эдилар. Набий ﷺ уларнинг олдига келганларида, унга бу хабарни айтишди. Шунда у зот: «Эй фалон, шерикларинг буюраётган нарсадан сени нима тўсади? Ва бу сурани ҳар бир ракаатда ўқишингга сени нима ундайди?» дедилар. У: «Ё Расулуллоҳ, мен уни севаман», деди. Шунда Расулуллоҳ ﷺ: «Албатта уни севганлигинг сени жаннатга киритди», дедилар. Абу Исо айтди: Бу ҳадис шу йўлдан, Убайдуллоҳ ибн Умар ҳадисидан, у Собит ал-Бунонийдан (ривоятида) ҳасан ғариб саҳиҳдир. Муборак ибн Фазола ҳам Собитдан, у Анасдан ривоят қилганки, бир киши: «Ё Расулуллоҳ, мен бу {Қул ҳуваллоҳу аҳад} сурасини севаман», деди. Шунда у зот: «Албатта сенинг уни севишинг сени жаннатга киритади», дедилар.