وَحَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْوَهَّابِ، حَدَّثَنَا دَاوُدُ، بِهَذَا الإِسْنَادِ نَحْوَ حَدِيثِ ابْنِ عُلَيَّةَ وَزَادَ قَالَتْ وَلَوْ كَانَ مُحَمَّدٌ صلى الله عليه وسلم كَاتِمًا شَيْئًا مِمَّا أُنْزِلَ عَلَيْهِ لَكَتَمَ هَذِهِ الآيَةَ { وَإِذْ تَقُولُ لِلَّذِي أَنْعَمَ اللَّهُ عَلَيْهِ وَأَنْعَمْتَ عَلَيْهِ أَمْسِكْ عَلَيْكَ زَوْجَكَ وَاتَّقِ اللَّهَ وَتُخْفِي فِي نَفْسِكَ مَا اللَّهُ مُبْدِيهِ وَتَخْشَى النَّاسَ وَاللَّهُ أَحَقُّ أَنْ تَخْشَاهُ}
Oisha (roziyallohu anho)dan rivoyat qilinadi: «Agar Muhammad ﷺ oʻziga nozil qilingan (narsa)dan biror narsani yashiradigan boʻlganda, albatta mana bu oyatni yashirgan boʻlardi: {(Ey Muhammad,) eslagin, sen Alloh neʼmat bergan va sen ham neʼmat bergan kishiga: ‹Xotiningni oʻzingda (nikohingda) saqlab tur va Allohdan qoʻrq› deyotganingda, Alloh oshkor qiluvchi boʻlgan narsani koʻnglingda yashirar va odamlardan qoʻrqar eding — holbuki Alloh sen qoʻrqishingga (koʻra) haqliroq edi}».Оиша (розияллоҳу анҳо)дан ривоят қилинади: «Агар Муҳаммад ﷺ ўзига нозил қилинган (нарса)дан бирор нарсани яширадиган бўлганда, албатта мана бу оятни яширган бўларди: {(Эй Муҳаммад,) эслагин, сен Аллоҳ неъмат берган ва сен ҳам неъмат берган кишига: ‹Хотинингни ўзингда (никоҳингда) сақлаб тур ва Аллоҳдан қўрқ› деётганингда, Аллоҳ ошкор қилувчи бўлган нарсани кўнглингда яширар ва одамлардан қўрқар эдинг — ҳолбуки Аллоҳ сен қўрқишингга (кўра) ҳақлироқ эди}».