وَحَدَّثَنِي زُهَيْرُ بْنُ حَرْبٍ، حَدَّثَنَا جَرِيرٌ، عَنْ عُمَارَةَ بْنِ الْقَعْقَاعِ، عَنْ أَبِي زُرْعَةَ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ وُضِعَتْ بَيْنَ يَدَىْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَصْعَةٌ مِنْ ثَرِيدٍ وَلَحْمٍ فَتَنَاوَلَ الذِّرَاعَ وَكَانَتْ أَحَبَّ الشَّاةِ إِلَيْهِ فَنَهَسَ نَهْسَةً فَقَالَ " أَنَا سَيِّدُ النَّاسِ يَوْمَ الْقِيَامَةِ " . ثُمَّ نَهَسَ أُخْرَى فَقَالَ " أَنَا سَيِّدُ النَّاسِ يَوْمَ الْقِيَامَةِ " . فَلَمَّا رَأَى أَصْحَابَهُ لاَ يَسْأَلُونَهُ قَالَ " أَلاَ تَقُولُونَ كَيْفَهْ " . قَالُوا كَيْفَهْ يَا رَسُولَ اللَّهِ قَالَ " يَقُومُ النَّاسُ لِرَبِّ الْعَالَمِينَ " . وَسَاقَ الْحَدِيثَ بِمَعْنَى حَدِيثِ أَبِي حَيَّانَ عَنْ أَبِي زُرْعَةَ وَزَادَ فِي قِصَّةِ إِبْرَاهِيمَ فَقَالَ وَذَكَرَ قَوْلَهُ فِي الْكَوْكَبِ هَذَا رَبِّي . وَقَوْلَهُ لآلِهَتِهِمْ بَلْ فَعَلَهُ كَبِيرُهُمْ هَذَا . وَقَوْلَهُ إِنِّي سَقِيمٌ . قَالَ " وَالَّذِي نَفْسُ مُحَمَّدٍ بِيَدِهِ إِنَّ مَا بَيْنَ الْمِصْرَاعَيْنِ مِنْ مَصَارِيعِ الْجَنَّةِ إِلَى عِضَادَتَىِ الْبَابِ لَكَمَا بَيْنَ مَكَّةَ وَهَجَرٍ أَوْ هَجَرٍ وَمَكَّةَ " . قَالَ لاَ أَدْرِي أَىَّ ذَلِكَ قَالَ .
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ ning oldilariga sarid (non boʻlaklari solingan shoʻrva) va goʻshtdan (toʻla) bir kosa qoʻyildi. Bas, U Zot (qoʻyning) old oyogʻini oldilar — u Unga qoʻyning eng yoqimli (qismi) edi —, soʻng bir tishlam tishlab: «Men qiyomat kuni odamlarning sayyidiman» dedilar. Soʻng yana (bir tishlam) tishlab: «Men qiyomat kuni odamlarning sayyidiman» dedilar. Qachonki ular oʻz ashoblarining Undan (savol) soʻramayotganini koʻrganlarida: «‹Qanday (boʻladi)?› demaysizlarmi?» dedilar. Ular: «Qanday (boʻladi), ey Allohning Rasuli?» dedilar. (Paygʻambar): «Odamlar olamlar Rabbi uchun (qabrlaridan) turadilar» dedilar. Va u hadisni Abu Hayyonning Abu Zurʼadan (rivoyat qilgan) hadisi maʼnosida keltirdi; va Ibrohimning qissasida ziyoda qildi: u (Ibrohimning) yulduz haqida aytgan: ‹Bu — mening Rabbim› degan soʻzini, ularning ilohlari (butlari) haqida: ‹Yoʻq, balki uni mana shu kattalari qildi› degan soʻzini va: ‹Men kasalman› degan soʻzini zikr qildi. (Paygʻambar): «Muhammadning joni qoʻlida boʻlgan Zotga qasamki, albatta jannat eshiklaridan ikki tabaqali eshikning ikki tabaqasi — eshik kesaklarigacha — orasi Makka bilan Hajar orasi kabi, yoki Hajar bilan Makka (orasi kabi)dir» dedilar. (Roviy) dedi: Buning qaysisini aytganini bilmayman.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ нинг олдиларига сарид (нон бўлаклари солинган шўрва) ва гўштдан (тўла) бир коса қўйилди. Бас, У Зот (қўйнинг) олд оёғини олдилар — у Унга қўйнинг энг ёқимли (қисми) эди —, сўнг бир тишлам тишлаб: «Мен қиёмат куни одамларнинг саййидиман» дедилар. Сўнг яна (бир тишлам) тишлаб: «Мен қиёмат куни одамларнинг саййидиман» дедилар. Қачонки улар ўз ашобларининг Ундан (савол) сўрамаётганини кўрганларида: «‹Қандай (бўлади)?› демайсизларми?» дедилар. Улар: «Қандай (бўлади), эй Аллоҳнинг Расули?» дедилар. (Пайғамбар): «Одамлар оламлар Рабби учун (қабрларидан) турадилар» дедилар. Ва у ҳадисни Абу Ҳайённинг Абу Зуръадан (ривоят қилган) ҳадиси маъносида келтирди; ва Иброҳимнинг қиссасида зиёда қилди: у (Иброҳимнинг) юлдуз ҳақида айтган: ‹Бу — менинг Раббим› деган сўзини, уларнинг илоҳлари (бутлари) ҳақида: ‹Йўқ, балки уни мана шу катталари қилди› деган сўзини ва: ‹Мен касалман› деган сўзини зикр қилди. (Пайғамбар): «Муҳаммаднинг жони қўлида бўлган Зотга қасамки, албатта жаннат эшикларидан икки табақали эшикнинг икки табақаси — эшик кесакларигача — ораси Макка билан Ҳажар ораси каби, ёки Ҳажар билан Макка (ораси каби)дир» дедилар. (Ровий) деди: Бунинг қайсисини айтганини билмайман.