وَحَدَّثَنَا ابْنُ نُمَيْرٍ، حَدَّثَنَا ابْنُ فُضَيْلٍ، عَنْ عُمَارَةَ بْنِ الْقَعْقَاعِ، بِهَذَا الإِسْنَادِ وَقَالَ بَيْنَ أَرْبَعَةِ نَفَرٍ زَيْدُ الْخَيْرِ وَالأَقْرَعُ بْنُ حَابِسٍ وَعُيَيْنَةُ بْنُ حِصْنٍ وَعَلْقَمَةُ بْنُ عُلاَثَةَ أَوْ عَامِرُ بْنُ الطُّفَيْلِ . وَقَالَ نَاشِزُ الْجَبْهَةِ . كَرِوَايَةِ عَبْدِ الْوَاحِدِ . وَقَالَ إِنَّهُ سَيَخْرُجُ مِنْ ضِئْضِئِ هَذَا قَوْمٌ وَلَمْ يَذْكُرْ " لَئِنْ أَدْرَكْتُهُمْ لأَقْتُلَنَّهُمْ قَتْلَ ثَمُودَ " .
Abu Said al-Xudriy (roziyallohu anhu)dan (boshqa rivoyat) keltirilib, unda: «toʻrt kishi oʻrtasida — Zaydul-Xayr, Aqraʼ ibn Hobis, Uyayna ibn Hisn va Alqama ibn Ulosa yoki Omir ibn at-Tufayl (oʻrtasida)», deyilgan. Va Abdulvohidning rivoyatidagi kabi: «nashizul-jabha» (peshonasi doʻngaygan), deyilgan. Va: «Albatta, mana shuning nasl-zuriyotidan shunday qavm chiqadi», deyilgan-yu, «Agar men ularga yetishsam, albatta ularni Samud (qavmi) oʻldirilganidek oʻldirardim», (jumlasi) zikr qilinmagan.Абу Саид ал-Худрий (розияллоҳу анҳу)дан (бошқа ривоят) келтирилиб, унда: «тўрт киши ўртасида — Зайдул-Хайр, Ақраъ ибн Ҳобис, Уяйна ибн Ҳисн ва Алқама ибн Улоса ёки Омир ибн ат-Туфайл (ўртасида)», дейилган. Ва Абдулвоҳиднинг ривоятидаги каби: «нашизул-жабҳа» (пешонаси дўнгайган), дейилган. Ва: «Албатта, мана шунинг насл-зуриётидан шундай қавм чиқади», дейилган-ю, «Агар мен уларга етишсам, албатта уларни Самуд (қавми) ўлдирилганидек ўлдирардим», (жумласи) зикр қилинмаган.