HadislarҲадисларPaygʻambarlar vorislariПайғамбарлар ворислари
Sahih Muslim · HadisСаҳиҳ Муслим · Ҳадис1184 bBob 3:Боб 3: Talbiya, uning bayoni va vaqtiТалбия, унинг баёни ва вақтиباب التَّلْبِيَةِ وَصِفَتِهَا وَوَقْتِهَا ‏

حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبَّادٍ، حَدَّثَنَا حَاتِمٌ، - يَعْنِي ابْنَ إِسْمَاعِيلَ - عَنْ مُوسَى بْنِ عُقْبَةَ، عَنْ سَالِمِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُمَرَ، وَنَافِعٍ، مَوْلَى عَبْدِ اللَّهِ وَحَمْزَةَ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ عَنْ عَبْدِ اللَّهِ، بْنِ عُمَرَ - رضى الله عنهما - أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَانَ إِذَا اسْتَوَتْ بِهِ رَاحِلَتُهُ قَائِمَةً عِنْدَ مَسْجِدِ ذِي الْحُلَيْفَةِ أَهَلَّ فَقَالَ ‏"‏ لَبَّيْكَ اللَّهُمَّ لَبَّيْكَ لَبَّيْكَ لاَ شَرِيكَ لَكَ لَبَّيْكَ إِنَّ الْحَمْدَ وَالنِّعْمَةَ لَكَ وَالْمُلْكَ لاَ شَرِيكَ لَكَ ‏"‏ ‏.‏ قَالُوا وَكَانَ عَبْدُ اللَّهِ بْنُ عُمَرَ - رضى الله عنهما - يَقُولُ هَذِهِ تَلْبِيَةُ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏.‏ قَالَ نَافِعٌ كَانَ عَبْدُ اللَّهِ - رضى الله عنه - يَزِيدُ مَعَ هَذَا لَبَّيْكَ لَبَّيْكَ وَسَعْدَيْكَ وَالْخَيْرُ بِيَدَيْكَ لَبَّيْكَ وَالرَّغْبَاءُ إِلَيْكَ وَالْعَمَلُ ‏.‏

Ibn Umar (roziyallohu anhumo)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ Zul-Hulayfa masjidi yonida ulovi tik turib rostlanganida ehrom bogʻlab, talbiya aytib: «Labbayk, Allohumma labbayk, labbayk, La sharika laka labbayk, innal-hamda van-niʼmata laka val-mulk, la sharika lak (Mana men huzuringdaman, ey Alloh, mana men huzuringdaman, mana men huzuringdaman, Sening sheriging yoʻq, mana men huzuringdaman; albatta, hamd ham, neʼmat ham Senikidir, mulk ham; Sening sheriging yoʻq)», — der edilar. (Roviylar) dedilar: Abdulloh ibn Umar: «Mana shu Rasululloh ﷺ ning talbiyasidir», — der edi. Nofiʼ dedi: Abdulloh bunga qoʻshib: «Labbayk, labbayk va saʼdayk, val-xayru bi-yadayk, labbayk, var-ragʻbau ilayka val-amal (Mana men huzuringdaman, mana men huzuringdaman va Senga itoat etishga shayman, yaxshilik Sening qoʻlingdadir, mana men huzuringdaman, intilish Sengadir, amal ham)», — deb aytar edi.Ибн Умар (розияллоҳу анҳумо)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ Зул-Ҳулайфа масжиди ёнида улови тик туриб ростланганида эҳром боғлаб, талбия айтиб: «Лаббайк, Аллоҳумма лаббайк, лаббайк, Ла шарика лака лаббайк, иннал-ҳамда ван-ниъмата лака вал-мулк, ла шарика лак (Мана мен ҳузурингдаман, эй Аллоҳ, мана мен ҳузурингдаман, мана мен ҳузурингдаман, Сенинг шеригинг йўқ, мана мен ҳузурингдаман; албатта, ҳамд ҳам, неъмат ҳам Сеникидир, мулк ҳам; Сенинг шеригинг йўқ)», — дер эдилар. (Ровийлар) дедилар: Абдуллоҳ ибн Умар: «Мана шу Расулуллоҳ ﷺ нинг талбиясидир», — дер эди. Нофиъ деди: Абдуллоҳ бунга қўшиб: «Лаббайк, лаббайк ва саъдайк, вал-хайру би-ядайк, лаббайк, вар-рағбау илайка вал-амал (Мана мен ҳузурингдаман, мана мен ҳузурингдаман ва Сенга итоат этишга шайман, яхшилик Сенинг қўлингдадир, мана мен ҳузурингдаман, интилиш Сенгадир, амал ҳам)», — деб айтар эди.

Darajasi:Даражаси: SahihСаҳиҳ