حَدَّثَنِي عَلِيُّ بْنُ حُجْرٍ السَّعْدِيُّ، وَزُهَيْرُ بْنُ حَرْبٍ، وَيَعْقُوبُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، جَمِيعًا عَنِ ابْنِ عُلَيَّةَ، عَنْ أَيُّوبَ، فِي هَذَا الإِسْنَادِ . بِمِثْلِهِ .
Kaʼb ibn Ujra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ Hudaybiya zamonida mening oldimga keldilar, men esa qozon ostida olov yoqayotgan edim, bitlar yuzimga toʻkilayotgan edi. Shunda (u zot): «Boshingdagi hasharotlar seni bezovta qilyaptimi?» dedilar. Men: «Ha», dedim. (U zot): «Boshingni qirib tashla-da, uch kun roʻza tut, yoki olti miskinni taomlantir, yoki bir jonliq qurbonlik qil», dedilar.Каъб ибн Ужра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ Ҳудайбия замонида менинг олдимга келдилар, мен эса қозон остида олов ёқаётган эдим, битлар юзимга тўкилаётган эди. Шунда (у зот): «Бошингдаги ҳашаротлар сени безовта қиляптими?» дедилар. Мен: «Ҳа», дедим. (У зот): «Бошингни қириб ташла-да, уч кун рўза тут, ёки олти мискинни таомлантир, ёки бир жонлиқ қурбонлик қил», дедилар.