وَحَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ نُمَيْرٍ، حَدَّثَنَا إِسْحَاقُ بْنُ سُلَيْمَانَ، عَنْ أَفْلَحَ بْنِ حُمَيْدٍ، عَنِ الْقَاسِمِ، عَنْ عَائِشَةَ، - رضى الله عنها - قَالَتْ خَرَجْنَا مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم مُهِلِّينَ بِالْحَجِّ فِي أَشْهُرِ الْحَجِّ وَفِي حُرُمِ الْحَجِّ وَلَيَالِي الْحَجِّ حَتَّى نَزَلْنَا بِسَرِفَ فَخَرَجَ إِلَى أَصْحَابِهِ فَقَالَ " مَنْ لَمْ يَكُنْ مَعَهُ مِنْكُمْ هَدْىٌ فَأَحَبَّ أَنْ يَجْعَلَهَا عُمْرَةً فَلْيَفْعَلْ وَمَنْ كَانَ مَعَهُ هَدْىٌ فَلاَ " . فَمِنْهُمُ الآخِذُ بِهَا وَالتَّارِكُ لَهَا مِمَّنْ لَمْ يَكُنْ مَعَهُ هَدْىٌ فَأَمَّا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَكَانَ مَعَهُ الْهَدْىُ وَمَعَ رِجَالٍ مِنْ أَصْحَابِهِ لَهُمْ قُوَّةٌ فَدَخَلَ عَلَىَّ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَأَنَا أَبْكِي فَقَالَ " مَا يُبْكِيكِ " . قُلْتُ سَمِعْتُ كَلاَمَكَ مَعَ أَصْحَابِكَ فَسَمِعْتُ بِالْعُمْرَةِ فَمُنِعْتُ الْعُمْرَةَ . قَالَ " وَمَا لَكِ " . قُلْتُ لاَ أُصَلِّي . قَالَ " فَلاَ يَضُرُّكِ فَكُونِي فِي حَجِّكِ فَعَسَى اللَّهُ أَنْ يَرْزُقَكِيهَا وَإِنَّمَا أَنْتِ مِنْ بَنَاتِ آدَمَ كَتَبَ اللَّهُ عَلَيْكِ مَا كَتَبَ عَلَيْهِنَّ " . قَالَتْ فَخَرَجْتُ فِي حَجَّتِي حَتَّى نَزَلْنَا مِنًى فَتَطَهَّرْتُ ثُمَّ طُفْنَا بِالْبَيْتِ وَنَزَلَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم الْمُحَصَّبَ فَدَعَا عَبْدَ الرَّحْمَنِ بْنَ أَبِي بَكْرٍ فَقَالَ " اخْرُجْ بِأُخْتِكَ مِنَ الْحَرَمِ فَلْتُهِلَّ بِعُمْرَةٍ ثُمَّ لْتَطُفْ بِالْبَيْتِ فَإِنِّي أَنْتَظِرُكُمَا هَا هُنَا " . قَالَتْ فَخَرَجْنَا فَأَهْلَلْتُ ثُمَّ طُفْتُ بِالْبَيْتِ وَبِالصَّفَا وَالْمَرْوَةِ فَجِئْنَا رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَهُوَ فِي مَنْزِلِهِ مِنْ جَوْفِ اللَّيْلِ فَقَالَ " هَلْ فَرَغْتِ " . قُلْتُ نَعَمْ . فَآذَنَ فِي أَصْحَابِهِ بِالرَّحِيلِ فَخَرَجَ فَمَرَّ بِالْبَيْتِ فَطَافَ بِهِ قَبْلَ صَلاَةِ الصُّبْحِ ثُمَّ خَرَجَ إِلَى الْمَدِينَةِ .
Oisha (roziyallohu anho)dan rivoyat qilinadi: (Oisha) dedi: «Biz Rasululloh ﷺ bilan birga, haj oylarida, haj harom (oy)larida va haj kechalarida hajga niyat qilib ihromga kirgan holimizda chiqdik. Nihoyat Sarifga tushdik. (U zot) sahobalari oldiga chiqib: ‹Sizlardan kimning yonida hadyi (qurbonlik mol) boʻlmasa, uni (ihromni) umra qilishni xohlasa, qilaversin; kimning yonida hadyi boʻlsa, qilmasin›, — dedilar. Shunda yonida hadyi boʻlmaganlardan baʼzilari buni (umrani) oldi, baʼzilari esa tark qildi. Rasululloh ﷺ ga kelsak, ularning va sahobalaridan kuch-quvvatli (badavlat) kishilarning yonida hadyi bor edi. Soʻng Rasululloh ﷺ men yigʻlab oʻtirgan holimda oldimga kirdilar va: ‹Seni nima yigʻlatyapti?› — dedilar. Men: ‹Sizning sahobalaringiz bilan suhbatingizni eshitdim, umra haqida eshitdim-u, lekin umradan toʻsildim (chunki hayz koʻrdim)›, — dedim. (U zot): ‹Senga nima boʻldi?› — dedilar. Men: ‹Namoz oʻqimayapman (hayzli boʻlganim uchun)›, — dedim. (U zot): ‹Bu senga zarar qilmaydi. Sen hajingda boʻlaver, shoyad Alloh seni uni (umrani) ham nasib etsa. Sen Odam qizlaridansan, Alloh ularga yozgan narsani senga ham yozdi›, — dedilar.» (Oisha) dedi: «Shunda men hajimda davom etdim. Nihoyat Minoga tushdik va men poklandim. Soʻng biz Baytni tavof qildik. Rasululloh ﷺ Muhassabga tushdilar va Abdurahmon ibn Abu Bakrni chaqirib: ‹Singlingni Haramdan tashqariga olib chiq, u umraga niyat qilib ihromga kirsin, soʻng Baytni tavof qilsin. Men sizlarni shu yerda kutaman›, — dedilar.» (Oisha) dedi: «Biz chiqdik, men ihromga kirdim, soʻng Baytni, Safo va Marvani tavof qildim. Soʻng Rasululloh ﷺ huzurlariga keldik, u zot kechaning yarmida (oʻrtasida) manzilgohlarida edilar. (U zot): ‹Tugatdingmi?› — dedilar. Men: ‹Ha›, — dedim. Shunda (u zot) sahobalariga koʻchish (yoʻlga chiqish) haqida eʼlon qildilar. Chiqdilar va Bayt yonidan oʻtib, bomdod namozidan oldin uni tavof qildilar, soʻng Madinaga qarab yoʻl oldilar.»Оиша (розияллоҳу анҳо)дан ривоят қилинади: (Оиша) деди: «Биз Расулуллоҳ ﷺ билан бирга, ҳаж ойларида, ҳаж ҳаром (ой)ларида ва ҳаж кечаларида ҳажга ният қилиб иҳромга кирган ҳолимизда чиқдик. Ниҳоят Сарифга тушдик. (У зот) саҳобалари олдига чиқиб: ‹Сизлардан кимнинг ёнида ҳадйи (қурбонлик мол) бўлмаса, уни (иҳромни) умра қилишни хоҳласа, қилаверсин; кимнинг ёнида ҳадйи бўлса, қилмасин›, — дедилар. Шунда ёнида ҳадйи бўлмаганлардан баъзилари буни (умрани) олди, баъзилари эса тарк қилди. Расулуллоҳ ﷺ га келсак, уларнинг ва саҳобаларидан куч-қувватли (бадавлат) кишиларнинг ёнида ҳадйи бор эди. Сўнг Расулуллоҳ ﷺ мен йиғлаб ўтирган ҳолимда олдимга кирдилар ва: ‹Сени нима йиғлатяпти?› — дедилар. Мен: ‹Сизнинг саҳобаларингиз билан суҳбатингизни эшитдим, умра ҳақида эшитдим-у, лекин умрадан тўсилдим (чунки ҳайз кўрдим)›, — дедим. (У зот): ‹Сенга нима бўлди?› — дедилар. Мен: ‹Намоз ўқимаяпман (ҳайзли бўлганим учун)›, — дедим. (У зот): ‹Бу сенга зарар қилмайди. Сен ҳажингда бўлавер, шояд Аллоҳ сени уни (умрани) ҳам насиб этса. Сен Одам қизларидансан, Аллоҳ уларга ёзган нарсани сенга ҳам ёзди›, — дедилар.» (Оиша) деди: «Шунда мен ҳажимда давом этдим. Ниҳоят Минога тушдик ва мен покландим. Сўнг биз Байтни тавоф қилдик. Расулуллоҳ ﷺ Муҳассабга тушдилар ва Абдураҳмон ибн Абу Бакрни чақириб: ‹Синглингни Ҳарамдан ташқарига олиб чиқ, у умрага ният қилиб иҳромга кирсин, сўнг Байтни тавоф қилсин. Мен сизларни шу ерда кутаман›, — дедилар.» (Оиша) деди: «Биз чиқдик, мен иҳромга кирдим, сўнг Байтни, Сафо ва Марвани тавоф қилдим. Сўнг Расулуллоҳ ﷺ ҳузурларига келдик, у зот кечанинг ярмида (ўртасида) манзилгоҳларида эдилар. (У зот): ‹Тугатдингми?› — дедилар. Мен: ‹Ҳа›, — дедим. Шунда (у зот) саҳобаларига кўчиш (йўлга чиқиш) ҳақида эълон қилдилар. Чиқдилар ва Байт ёнидан ўтиб, бомдод намозидан олдин уни тавоф қилдилар, сўнг Мадинага қараб йўл олдилар.»