HadislarҲадисларPaygʻambarlar vorislariПайғамбарлар ворислари
Sahih Muslim · HadisСаҳиҳ Муслим · Ҳадис1230 bBob 26:Боб 26: Hajni tugatishdan toʻsilgan kishining ehromdan chiqishi joizligi; qiron qilish joizligi va qiron qilgan kishiga bitta tavof bilan bitta saʼy kifoya qilishiҲажни тугатишдан тўсилган кишининг эҳромдан чиқиши жоизлиги; қирон қилиш жоизлиги ва қирон қилган кишига битта тавоф билан битта саъй кифоя қилишиباب بَيَانِ جَوَازِ التَّحَلُّلِ بِالإِحْصَارِ وَجَوَازِ الْقِرَانِ ‏

وَحَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، حَدَّثَنَا يَحْيَى، - وَهُوَ الْقَطَّانُ - عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ، حَدَّثَنِي نَافِعٌ، أَنَّ عَبْدَ اللَّهِ بْنَ عَبْدِ اللَّهِ، وَسَالِمَ بْنَ عَبْدِ اللَّهِ، كَلَّمَا عَبْدَ اللَّهِ حِينَ نَزَلَ الْحَجَّاجُ لِقِتَالِ ابْنِ الزُّبَيْرِ قَالاَ لاَ يَضُرُّكَ أَنْ لاَ تَحُجَّ الْعَامَ فَإِنَّا نَخْشَى أَنْ يَكُونَ بَيْنَ النَّاسِ قِتَالٌ يُحَالُ بَيْنَكَ وَبَيْنَ الْبَيْتِ قَالَ فَإِنْ حِيلَ بَيْنِي وَبَيْنَهُ فَعَلْتُ كَمَا فَعَلَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَأَنَا مَعَهُ حِينَ حَالَتْ كُفَّارُ قُرَيْشٍ بَيْنَهُ وَبَيْنَ الْبَيْتِ أُشْهِدُكُمْ أَنِّي قَدْ أَوْجَبْتُ عُمْرَةً ‏.‏ فَانْطَلَقَ حَتَّى أَتَى ذَا الْحُلَيْفَةِ فَلَبَّى بِالْعُمْرَةِ ثُمَّ قَالَ إِنْ خُلِّيَ سَبِيلِي قَضَيْتُ عُمْرَتِي وَإِنْ حِيلَ بَيْنِي وَبَيْنَهُ فَعَلْتُ كَمَا فَعَلَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَأَنَا مَعَهُ ‏.‏ ثُمَّ تَلاَ ‏{‏ لَقَدْ كَانَ لَكُمْ فِي رَسُولِ اللَّهِ أُسْوَةٌ حَسَنَةٌ‏}‏ ثُمَّ سَارَ حَتَّى إِذَا كَانَ بِظَهْرِ الْبَيْدَاءِ قَالَ مَا أَمْرُهُمَا إِلاَّ وَاحِدٌ إِنْ حِيلَ بَيْنِي وَبَيْنَ الْعُمْرَةِ حِيلَ بَيْنِي وَبَيْنَ الْحَجِّ أُشْهِدُكُمْ أَنِّي قَدْ أَوْجَبْتُ حَجَّةً مَعَ عُمْرَةٍ ‏.‏ فَانْطَلَقَ حَتَّى ابْتَاعَ بِقُدَيْدٍ هَدْيًا ثُمَّ طَافَ لَهُمَا طَوَافًا وَاحِدًا بِالْبَيْتِ وَبَيْنَ الصَّفَا وَالْمَرْوَةِ ثُمَّ لَمْ يَحِلَّ مِنْهُمَا حَتَّى حَلَّ مِنْهُمَا بِحَجَّةٍ يَوْمَ النَّحْرِ ‏.‏

Abdulloh ibn Umar (roziyallohu anhumo)dan rivoyat qilinadi: Hajjoj Ibn Zubayrga qarshi urush qilish uchun (qoʻshin bilan) tushganda, Abdulloh ibn Abdulloh bilan Solim ibn Abdulloh Abdulloh (ibn Umar)ga gapirib: «Bu yil haj qilmasang senga ziyon yoʻq, chunki biz odamlar orasida urush boʻlib, sen bilan Baytning orasi toʻsilib qolishidan qoʻrqyapmiz», dedilar. (Ibn Umar): «Agar men bilan uning (Bayt) orasi toʻsilsa, Rasululloh ﷺ qanday qilgan boʻlsalar, men ham shunday qilaman — men u zot bilan birga edim, oʻshanda Quraysh kofirlari u zot bilan Baytning orasini toʻsib qoʻyishgan edi. Sizlarni guvoh qilamanki, men umrani (oʻzimga) vojib qildim», dedi. Soʻng yoʻlga chiqib, Zul-Hulayfaga keldi va umraga talbiya aytdi, soʻng: «Agar yoʻlim ochiq qolsa, umramni ado qilaman, agar men bilan uning orasi toʻsilsa, Rasululloh ﷺ qanday qilgan boʻlsalar, men ham shunday qilaman — men u zot bilan birga edim», dedi. Soʻng {Darhaqiqat, Alloh va oxirat kunidan umidvor boʻlgan, Allohni koʻp zikr qilgan kishilar uchun Allohning Rasulida goʻzal namuna bordir} (Ahzob 21) (oyatini) tilovat qildi. Soʻng yurib, Baydoning yuqori (qismi)ga yetganida: «Bularning ikkovining ishi bitta, oʻzi. Agar men bilan umraning orasi toʻsilsa, men bilan hajning orasi (ham) toʻsilibdi. Sizlarni guvoh qilamanki, men hajni umra bilan birga (oʻzimga) vojib qildim», dedi. Soʻng yoʻlga chiqib, Qudaydda hadiy (qurbonlik moli) sotib oldi, keyin ikkovi uchun Bayt(ni) bir marta tavof qildi, Safo va Marva orasida (ham bir marta saʼy qildi), soʻng nahr (qurbonlik) kuni ikkovidan (ehromdan) chiqquniga qadar ikkovining (hech biridan) chiqmadi.Абдуллоҳ ибн Умар (розияллоҳу анҳумо)дан ривоят қилинади: Ҳажжож Ибн Зубайрга қарши уруш қилиш учун (қўшин билан) тушганда, Абдуллоҳ ибн Абдуллоҳ билан Солим ибн Абдуллоҳ Абдуллоҳ (ибн Умар)га гапириб: «Бу йил ҳаж қилмасанг сенга зиён йўқ, чунки биз одамлар орасида уруш бўлиб, сен билан Байтнинг ораси тўсилиб қолишидан қўрқяпмиз», дедилар. (Ибн Умар): «Агар мен билан унинг (Байт) ораси тўсилса, Расулуллоҳ ﷺ қандай қилган бўлсалар, мен ҳам шундай қиламан — мен у зот билан бирга эдим, ўшанда Қурайш кофирлари у зот билан Байтнинг орасини тўсиб қўйишган эди. Сизларни гувоҳ қиламанки, мен умрани (ўзимга) вожиб қилдим», деди. Сўнг йўлга чиқиб, Зул-Ҳулайфага келди ва умрага талбия айтди, сўнг: «Агар йўлим очиқ қолса, умрамни адо қиламан, агар мен билан унинг ораси тўсилса, Расулуллоҳ ﷺ қандай қилган бўлсалар, мен ҳам шундай қиламан — мен у зот билан бирга эдим», деди. Сўнг {Дарҳақиқат, Аллоҳ ва охират кунидан умидвор бўлган, Аллоҳни кўп зикр қилган кишилар учун Аллоҳнинг Расулида гўзал намуна бордир} (Аҳзоб 21) (оятини) тиловат қилди. Сўнг юриб, Байдонинг юқори (қисми)га етганида: «Буларнинг икковининг иши битта, ўзи. Агар мен билан умранинг ораси тўсилса, мен билан ҳажнинг ораси (ҳам) тўсилибди. Сизларни гувоҳ қиламанки, мен ҳажни умра билан бирга (ўзимга) вожиб қилдим», деди. Сўнг йўлга чиқиб, Қудайдда ҳадий (қурбонлик моли) сотиб олди, кейин иккови учун Байт(ни) бир марта тавоф қилди, Сафо ва Марва орасида (ҳам бир марта саъй қилди), сўнг наҳр (қурбонлик) куни икковидан (эҳромдан) чиққунига қадар икковининг (ҳеч биридан) чиқмади.

Darajasi:Даражаси: SahihСаҳиҳ