وَحَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، حَدَّثَنَا حُسَيْنُ بْنُ الْحَسَنِ، حَدَّثَنَا ابْنُ عَوْنٍ، عَنِ الْقَاسِمِ، عَنْ أُمِّ الْمُؤْمِنِينَ، قَالَتْ أَنَا فَتَلْتُ، تِلْكَ الْقَلاَئِدَ مِنْ عِهْنٍ كَانَ عِنْدَنَا فَأَصْبَحَ فِينَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم حَلاَلاً يَأْتِي مَا يَأْتِي الْحَلاَلُ مِنْ أَهْلِهِ أَوْ يَأْتِي مَا يَأْتِي الرَّجُلُ مِنْ أَهْلِهِ .
Oisha (roziyallohu anho)dan rivoyat qilinadi: «Oʻsha qilodalarni men oldimizdagi rangli jundan eshgandim. Soʻng Rasululloh ﷺ oramizda halol (ihromsiz) holatda, ahliga halol kishi qiladigan ishni qilib (yoki: er ahliga qiladigan ishni qilib) tongni qarshilardilar».Оиша (розияллоҳу анҳо)дан ривоят қилинади: «Ўша қилодаларни мен олдимиздаги рангли жундан эшгандим. Сўнг Расулуллоҳ ﷺ орамизда ҳалол (иҳромсиз) ҳолатда, аҳлига ҳалол киши қиладиган ишни қилиб (ёки: эр аҳлига қиладиган ишни қилиб) тонгни қаршилардилар».