أَخْبَرَنَا الْحَسَنُ بْنُ مُحَمَّدٍ الزَّعْفَرَانِيُّ، قَالَ حَدَّثَنَا حُسَيْنٌ، - يَعْنِي ابْنَ حَسَنٍ - عَنِ ابْنِ عَوْنٍ، عَنِ الْقَاسِمِ، عَنْ أُمِّ الْمُؤْمِنِينَ، قَالَتْ أَنَا فَتَلْتُ، تِلْكَ الْقَلاَئِدَ مِنْ عِهْنٍ كَانَ عِنْدَنَا ثُمَّ أَصْبَحَ فِينَا فَيَأْتِي مَا يَأْتِي الْحَلاَلُ مِنْ أَهْلِهِ وَمَا يَأْتِي الرَّجُلُ مِنْ أَهْلِهِ .
Umm ul-moʻminin (Oisha roziyallohu anho)dan rivoyat qilinadiki, u shunday dedi: «Men u qiladchoqlarni bizning yonimizda boʻlgan jundan eshgan edim, soʻng u zot ertalab bizning oramizda boʻlar, ehromdan chiqqan kishi ahli bilan qiladigan ishlarni va erkak kishi ahli bilan qiladigan ishlarni qilar edilar».Умм ул-мўминин (Оиша розияллоҳу анҳо)дан ривоят қилинадики, у шундай деди: «Мен у қиладчоқларни бизнинг ёнимизда бўлган жундан эшган эдим, сўнг у зот эрталаб бизнинг орамизда бўлар, эҳромдан чиққан киши аҳли билан қиладиган ишларни ва эркак киши аҳли билан қиладиган ишларни қилар эдилар».