وَحَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عُبَيْدٍ الْغُبَرِيُّ، حَدَّثَنَا أَبُو عَوَانَةَ، عَنْ قَتَادَةَ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، أَنَّ عَبْدَ الرَّحْمَنِ بْنَ عَوْفٍ، تَزَوَّجَ عَلَى عَهْدِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَلَى وَزْنِ نَوَاةٍ مِنْ ذَهَبٍ . فَقَالَ لَهُ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " أَوْلِمْ وَلَوْ بِشَاةٍ ".
Anas ibn Molik (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Abdurahmon ibn Avf Rasululloh ﷺ zamonida bir danak (xurmo donasi) ogʻirligida oltin (mahr) evaziga uylandi. Shunda Rasululloh ﷺ unga: «Valima ber, garchi bir qoʻy bilan boʻlsa ham», dedilar.Анас ибн Молик (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Абдураҳмон ибн Авф Расулуллоҳ ﷺ замонида бир данак (хурмо донаси) оғирлигида олтин (маҳр) эвазига уйланди. Шунда Расулуллоҳ ﷺ унга: «Валима бер, гарчи бир қўй билан бўлса ҳам», дедилар.