وَحَدَّثَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ مُعَاذٍ الْعَنْبَرِيُّ، حَدَّثَنَا أَبِي، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنِ الْحَكَمِ، عَنْ عِرَاكِ، بْنِ مَالِكٍ عَنْ عُرْوَةَ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتِ اسْتَأْذَنَ عَلَىَّ أَفْلَحُ بْنُ قُعَيْسٍ فَأَبَيْتُ أَنْ آذَنَ، لَهُ فَأَرْسَلَ إِنِّي عَمُّكِ أَرْضَعَتْكِ امْرَأَةُ أَخِي . فَأَبَيْتُ أَنْ آذَنَ لَهُ فَجَاءَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَذَكَرْتُ ذَلِكَ لَهُ فَقَالَ " لِيَدْخُلْ عَلَيْكِ فَإِنَّهُ عَمُّكِ " .
Oisha (roziyallohu anho)dan rivoyat qilinadi: «Aflah ibn Quays oldimga kirishga izn soʻradi, men unga izn berishdan bosh tortdim. Shunda u: ‹Men sening amakingman, akamning ayoli seni emizgan›, deb (kishi) yubordi. Men yana unga izn berishdan bosh tortdim. Rasululloh ﷺ kelganlarida, buni u zotga aytdim. (U zot): ‹Oldingga kiraversin, chunki u sening amaking›, dedilar».Оиша (розияллоҳу анҳо)дан ривоят қилинади: «Афлаҳ ибн Қуайс олдимга киришга изн сўради, мен унга изн беришдан бош тортдим. Шунда у: ‹Мен сенинг амакингман, акамнинг аёли сени эмизган›, деб (киши) юборди. Мен яна унга изн беришдан бош тортдим. Расулуллоҳ ﷺ келганларида, буни у зотга айтдим. (У зот): ‹Олдингга кираверсин, чунки у сенинг амакинг›, дедилар».