وَحَدَّثَنَاهُ عَلِيُّ بْنُ خَشْرَمٍ، أَخْبَرَنَا عِيسَى، - يَعْنِي ابْنَ يُونُسَ - عَنْ سَعِيدِ بْنِ، أَبِي عَرُوبَةَ بِهَذَا الإِسْنَادِ وَزَادَ " إِنْ لَمْ يَكُنْ لَهُ مَالٌ قُوِّمَ عَلَيْهِ الْعَبْدُ قِيمَةَ عَدْلٍ ثُمَّ يُسْتَسْعَى فِي نَصِيبِ الَّذِي لَمْ يُعْتِقْ غَيْرَ مَشْقُوقٍ عَلَيْهِ " .
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan shu isnod bilan (rivoyat) keltirilib, (quyidagi) ziyoda qilingan: «Agar uning moli boʻlmasa, qulga adolatli baho qoʻyilib, soʻng ozod qilmagan kishining ulushi uchun, unga ortiqcha ogʻirlik qilinmagan holda, (qul) ishlatiladi».Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан шу иснод билан (ривоят) келтирилиб, (қуйидаги) зиёда қилинган: «Агар унинг моли бўлмаса, қулга адолатли баҳо қўйилиб, сўнг озод қилмаган кишининг улуши учун, унга ортиқча оғирлик қилинмаган ҳолда, (қул) ишлатилади».