حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ نُمَيْرٍ، حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بِشْرٍ، حَدَّثَنَا هِشَامٌ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَائِشَةَ، أَنَّ رَجُلاً، أَتَى النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنَّ أُمِّيَ افْتُلِتَتْ نَفْسُهَا وَلَمْ تُوصِ وَأَظُنُّهَا لَوْ تَكَلَّمَتْ تَصَدَّقَتْ أَفَلَهَا أَجْرٌ إِنْ تَصَدَّقْتُ عَنْهَا قَالَ " نَعَمْ ".
Oisha (roziyallohu anho)dan rivoyat qilinadi: bir kishi Nabiy ﷺ ning oldilariga kelib: «Yo Rasululloh! Onamning joni (toʻsatdan) olindi va u vasiyat qilmadi. Men oʻylaymanki, agar u gapira olganida sadaqa qilardi. Men uning nomidan sadaqa qilsam, unga ajr boʻladimi?» dedi. (Rasululloh ﷺ): «Ha», — dedilar.Оиша (розияллоҳу анҳо)дан ривоят қилинади: бир киши Набий ﷺ нинг олдиларига келиб: «Ё Расулуллоҳ! Онамнинг жони (тўсатдан) олинди ва у васият қилмади. Мен ўйлайманки, агар у гапира олганида садақа қиларди. Мен унинг номидан садақа қилсам, унга ажр бўладими?» деди. (Расулуллоҳ ﷺ): «Ҳа», — дедилар.