حَدَّثَنَا نَصْرُ بْنُ عَلِيٍّ الْجَهْضَمِيُّ، حَدَّثَنَا يَزِيدُ بْنُ زُرَيْعٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ عَوْنٍ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ سِيرِينَ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ أَبِي بَكْرَةَ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ لَمَّا كَانَ ذَلِكَ الْيَوْمُ قَعَدَ عَلَى بَعِيرِهِ وَأَخَذَ إِنْسَانٌ بِخِطَامِهِ فَقَالَ " أَتَدْرُونَ أَىَّ يَوْمٍ هَذَا " . قَالُوا اللَّهُ وَرَسُولُهُ أَعْلَمُ . حَتَّى ظَنَنَّا أَنَّهُ سَيُسَمِّيهِ سِوَى اسْمِهِ . فَقَالَ " أَلَيْسَ بِيَوْمِ النَّحْرِ " . قُلْنَا بَلَى يَا رَسُولَ اللَّهِ . قَالَ " فَأَىُّ شَهْرٍ هَذَا " . قُلْنَا اللَّهُ وَرَسُولُهُ أَعْلَمُ . قَالَ " أَلَيْسَ بِذِي الْحِجَّةِ " . قُلْنَا بَلَى يَا رَسُولَ اللَّهِ . قَالَ " فَأَىُّ بَلَدٍ هَذَا " . قُلْنَا اللَّهُ وَرَسُولُهُ أَعْلَمُ - قَالَ - حَتَّى ظَنَنَّا أَنَّهُ سَيُسَمِّيهِ سِوَى اسْمِهِ . قَالَ " أَلَيْسَ بِالْبَلْدَةِ " . قُلْنَا بَلَى يَا رَسُولَ اللَّهِ . قَالَ " فَإِنَّ دِمَاءَكُمْ وَأَمْوَالَكُمْ وَأَعْرَاضَكُمْ عَلَيْكُمْ حَرَامٌ كَحُرْمَةِ يَوْمِكُمْ هَذَا فِي شَهْرِكُمْ هَذَا فِي بَلَدِكُمْ هَذَا فَلْيُبَلِّغِ الشَّاهِدُ الْغَائِبَ " . قَالَ ثُمَّ انْكَفَأَ إِلَى كَبْشَيْنِ أَمْلَحَيْنِ فَذَبَحَهُمَا وَإِلَى جُزَيْعَةٍ مِنَ الْغَنَمِ فَقَسَمَهَا بَيْنَنَا .
Abu Bakra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Oʻsha kun (zulhijjaning oʻninchi kuni, qurbonlik kuni) boʻlganida, (Rasululloh ﷺ) tuyasiga oʻtirdilar va bir kishi uning yulovidan ushlab turardi. Shunda u zot: «Bu qaysi kun ekanini bilasizmi?» — dedilar. (Sahobalar): «Alloh va Uning Rasuli yaxshiroq biladi», dedilar. Hatto biz u zot uni oʻz nomidan boshqa nom bilan ataydilar, deb oʻyladik. (Rasululloh ﷺ): «Bu nahr (qurbonlik) kuni emasmi?» — dedilar. Biz: «Ha, yo Rasululloh», dedik. U zot: «Bu qaysi oy?» — dedilar. Biz: «Alloh va Uning Rasuli yaxshiroq biladi», dedik. U zot: «Bu zulhijja emasmi?» — dedilar. Biz: «Ha, yo Rasululloh», dedik. U zot: «Bu qaysi shahar?» — dedilar. Biz: «Alloh va Uning Rasuli yaxshiroq biladi», dedik. (Roviy) dedi: Hatto biz u zot uni oʻz nomidan boshqa nom bilan ataydilar, deb oʻyladik. U zot: «Bu Balda (yaʼni Makka) emasmi?» — dedilar. Biz: «Ha, yo Rasululloh», dedik. U zot: «Albatta, sizlarning qonlaringiz, mollaringiz va obroʻ-eʼtiboringiz mana shu shahringizda, mana shu oyingizda, mana shu kuningizning hurmati kabi sizlarga harom (muqaddas)dir. Bas, bu yerda hozir boʻlgan kishi hozir boʻlmagan kishiga yetkazsin», — dedilar. (Roviy) dedi: Soʻng u zot oq-qora rangli ikki qoʻchqorga yuzlanib, ularni soʻyib qurbonlik qildilar va bir poda qoʻyni ham (soʻyib) oramizda taqsimlab berdilar.Абу Бакра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Ўша кун (зулҳижжанинг ўнинчи куни, қурбонлик куни) бўлганида, (Расулуллоҳ ﷺ) туясига ўтирдилар ва бир киши унинг юловидан ушлаб турарди. Шунда у зот: «Бу қайси кун эканини биласизми?» — дедилар. (Саҳобалар): «Аллоҳ ва Унинг Расули яхшироқ билади», дедилар. Ҳатто биз у зот уни ўз номидан бошқа ном билан атайдилар, деб ўйладик. (Расулуллоҳ ﷺ): «Бу наҳр (қурбонлик) куни эмасми?» — дедилар. Биз: «Ҳа, ё Расулуллоҳ», дедик. У зот: «Бу қайси ой?» — дедилар. Биз: «Аллоҳ ва Унинг Расули яхшироқ билади», дедик. У зот: «Бу зулҳижжа эмасми?» — дедилар. Биз: «Ҳа, ё Расулуллоҳ», дедик. У зот: «Бу қайси шаҳар?» — дедилар. Биз: «Аллоҳ ва Унинг Расули яхшироқ билади», дедик. (Ровий) деди: Ҳатто биз у зот уни ўз номидан бошқа ном билан атайдилар, деб ўйладик. У зот: «Бу Балда (яъни Макка) эмасми?» — дедилар. Биз: «Ҳа, ё Расулуллоҳ», дедик. У зот: «Албатта, сизларнинг қонларингиз, молларингиз ва обрў-эътиборингиз мана шу шаҳрингизда, мана шу ойингизда, мана шу кунингизнинг ҳурмати каби сизларга ҳаром (муқаддас)дир. Бас, бу ерда ҳозир бўлган киши ҳозир бўлмаган кишига етказсин», — дедилар. (Ровий) деди: Сўнг у зот оқ-қора рангли икки қўчқорга юзланиб, уларни сўйиб қурбонлик қилдилар ва бир пода қўйни ҳам (сўйиб) орамизда тақсимлаб бердилар.