حَدَّثَنَا أَبُو كُرَيْبٍ، حَدَّثَنَا ابْنُ نُمَيْرٍ، عَنْ هِشَامٍ، أَخْبَرَنِي أَبِي، عَنْ عَائِشَةَ، أَنَّ سَعْدًا، قَالَ وَتَحَجَّرَ كَلْمُهُ لِلْبُرْءِ فَقَالَ اللَّهُمَّ إِنَّكَ تَعْلَمُ أَنْ لَيْسَ أَحَدٌ أَحَبَّ إِلَىَّ أَنْ أُجَاهِدَ فِيكَ مِنْ قَوْمٍ كَذَّبُوا رَسُولَكَ صلى الله عليه وسلم وَأَخْرَجُوهُ اللَّهُمَّ فَإِنْ كَانَ بَقِيَ مِنْ حَرْبِ قُرَيْشٍ شَىْءٌ فَأَبْقِنِي أُجَاهِدْهُمْ فِيكَ اللَّهُمَّ فَإِنِّي أَظُنُّ أَنَّكَ قَدْ وَضَعْتَ الْحَرْبَ بَيْنَنَا وَبَيْنَهُمْ فَإِنْ كُنْتَ وَضَعْتَ الْحَرْبَ بَيْنَنَا وَبَيْنَهُمْ فَافْجُرْهَا وَاجْعَلْ مَوْتِي فِيهَا . فَانْفَجَرَتْ مِنْ لَبَّتِهِ فَلَمْ يَرُعْهُمْ - وَفِي الْمَسْجِدِ مَعَهُ خَيْمَةٌ مِنْ بَنِي غِفَارٍ - إِلاَّ وَالدَّمُ يَسِيلُ إِلَيْهِمْ فَقَالُوا يَا أَهْلَ الْخَيْمَةِ مَا هَذَا الَّذِي يَأْتِينَا مِنْ قِبَلِكُمْ فَإِذَا سَعْدٌ جُرْحُهُ يَغِذُّ دَمًا فَمَاتَ مِنْهَا .
Oisha (roziyallohu anho)dan rivoyat qilinadi: Saʼd dedi (Oisha aytadi): Uning yarasi tuzalishga yuz tutib, qotib qolgan edi. Shunda u: «Ey Alloh! Sen bilasanki, men uchun Rasulingni ﷺ yolgʻonchiga chiqargan va uni (yurtidan) chiqarib yuborgan qavmga qarshi Sening yoʻlingda jihod qilishimdan koʻra suyukliroq hech narsa yoʻq. Ey Alloh! Agar Quraysh bilan (qiladigan) urushdan biror narsa qolgan boʻlsa, meni tirik qoldirgin, men ularga qarshi Sening yoʻlingda jihod qilay. Ey Alloh! Men gumon qilamanki, Sen biz bilan ularning oʻrtasidagi urushni tugatding. Agar biz bilan ularning oʻrtasidagi urushni tugatgan boʻlsang, uni (yaramni) yorgin va mening oʻlimimni shunda (oʻsha yara sababli) qilgin», dedi. Shunda (yara) uning boʻyni (kekirdagi)dan yorilib ketdi. Masjidda u bilan birga Banu Gʻifordan boʻlgan bir chodir (ahli) bor edi. Qonning oʻzlari tomon oqib kelganidan boshqa narsa ularni qoʻrqitmadi (sergaklantirmadi). Ular: «Ey chodir ahli, bizning tomonimizga sizlar tarafdan kelayotgan bu nima?» dedilar. Qarasalar, Saʼdning yarasi qon oqizayotgan ekan. U shu (yara) sababli vafot etdi.Оиша (розияллоҳу анҳо)дан ривоят қилинади: Саъд деди (Оиша айтади): Унинг яраси тузалишга юз тутиб, қотиб қолган эди. Шунда у: «Эй Аллоҳ! Сен биласанки, мен учун Расулингни ﷺ ёлғончига чиқарган ва уни (юртидан) чиқариб юборган қавмга қарши Сенинг йўлингда жиҳод қилишимдан кўра суюклироқ ҳеч нарса йўқ. Эй Аллоҳ! Агар Қурайш билан (қиладиган) урушдан бирор нарса қолган бўлса, мени тирик қолдиргин, мен уларга қарши Сенинг йўлингда жиҳод қилай. Эй Аллоҳ! Мен гумон қиламанки, Сен биз билан уларнинг ўртасидаги урушни тугатдинг. Агар биз билан уларнинг ўртасидаги урушни тугатган бўлсанг, уни (ярамни) ёргин ва менинг ўлимимни шунда (ўша яра сабабли) қилгин», деди. Шунда (яра) унинг бўйни (кекирдаги)дан ёрилиб кетди. Масжидда у билан бирга Бану Ғифордан бўлган бир чодир (аҳли) бор эди. Қоннинг ўзлари томон оқиб келганидан бошқа нарса уларни қўрқитмади (сергаклантирмади). Улар: «Эй чодир аҳли, бизнинг томонимизга сизлар тарафдан келаётган бу нима?» дедилар. Қарасалар, Саъднинг яраси қон оқизаётган экан. У шу (яра) сабабли вафот этди.