حَدَّثَنِي زُهَيْرُ بْنُ حَرْبٍ، حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ سَعِيدٍ، عَنْ شُعْبَةَ، أَخْبَرَنِي أَبُو بَكْرِ بْنُ، حَفْصٍ عَنْ سَالِمٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، أَنَّ عُمَرَ، رَأَى عَلَى رَجُلٍ مِنْ آلِ عُطَارِدٍ قَبَاءً مِنْ دِيبَاجٍ أَوْ حَرِيرٍ فَقَالَ لِرَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم لَوِ اشْتَرَيْتَهُ . فَقَالَ " إِنَّمَا يَلْبَسُ هَذَا مَنْ لاَ خَلاَقَ لَهُ " . فَأُهْدِيَ إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم حُلَّةٌ سِيَرَاءُ فَأَرْسَلَ بِهَا إِلَىَّ . قَالَ قُلْتُ أَرْسَلْتَ بِهَا إِلَىَّ وَقَدْ سَمِعْتُكَ قُلْتَ فِيهَا مَا قُلْتَ قَالَ " إِنَّمَا بَعَثْتُ بِهَا إِلَيْكَ لِتَسْتَمْتِعَ بِهَا " .
Ibn Umar (roziyallohu anhumo)dan rivoyat qilinadi: Umar Atorid xonadonidan boʻlgan bir kishining ustida dibodan yoki ipakdan tikilgan bir qabo (kamzul) koʻrib qoldi-da, Rasululloh ﷺ ga: «Buni sotib olsangiz (yaxshi boʻlardi)», dedi. U zot: «Buni faqat (oxiratda) nasibasi yoʻq kishi kiyadi», dedilar. Soʻng Rasululloh ﷺ ga ipak chiziqli bir hulla hadya qilindi, u zot uni menga yubordilar. (Umar) deydi: Men: «Bu haqda men sizdan shularni eshitgan boʻla turib, buni menga yubordingizmi?» dedim. U zot: «Men buni senga undan bahramand boʻlishing uchun yubordim», dedilar.Ибн Умар (розияллоҳу анҳумо)дан ривоят қилинади: Умар Аторид хонадонидан бўлган бир кишининг устида дибодан ёки ипакдан тикилган бир қабо (камзул) кўриб қолди-да, Расулуллоҳ ﷺ га: «Буни сотиб олсангиз (яхши бўларди)», деди. У зот: «Буни фақат (охиратда) насибаси йўқ киши кияди», дедилар. Сўнг Расулуллоҳ ﷺ га ипак чизиқли бир ҳулла ҳадя қилинди, у зот уни менга юбордилар. (Умар) дейди: Мен: «Бу ҳақда мен сиздан шуларни эшитган бўла туриб, буни менга юбордингизми?» дедим. У зот: «Мен буни сенга ундан баҳраманд бўлишинг учун юбордим», дедилар.