حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، وَابْنُ، بَشَّارٍ - وَاللَّفْظُ لاِبْنِ الْمُثَنَّى - قَالاَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ، بْنُ جَعْفَرٍ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ قَتَادَةَ، قَالَ سَمِعْتُ أَبَا عُثْمَانَ النَّهْدِيَّ، قَالَ جَاءَنَا كِتَابُ عُمَرَ وَنَحْنُ بِأَذْرَبِيجَانَ مَعَ عُتْبَةَ بْنِ فَرْقَدٍ أَوْ بِالشَّامِ أَمَّا بَعْدُ فَإِنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم نَهَى عَنِ الْحَرِيرِ إِلاَّ هَكَذَا إِصْبَعَيْنِ . قَالَ أَبُو عُثْمَانَ فَمَا عَتَّمْنَا أَنَّهُ يَعْنِي الأَعْلاَمَ.
Umar ibn al-Xattob (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: «Ammo baʼd: Rasululloh ﷺ ipakni — mana shu ikki barmoq (eni)dan boshqasini — taqiqladilar», (deb yozilgan edi). Abu Usmon dedi: «Biz uning bilan (Umar) hoshiya-naqshlarni nazarda tutganini darhol angladik».Умар ибн ал-Хаттоб (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: «Аммо баъд: Расулуллоҳ ﷺ ипакни — мана шу икки бармоқ (эни)дан бошқасини — тақиқладилар», (деб ёзилган эди). Абу Усмон деди: «Биз унинг билан (Умар) ҳошия-нақшларни назарда тутганини дарҳол англадик».