وَحَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، وَأَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ وَإِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ كُلُّهُمْ عَنْ جَرِيرٍ، - قَالَ أَبُو بَكْرٍ حَدَّثَنَا جَرِيرُ بْنُ عَبْدِ الْحَمِيدِ، - عَنْ مُوسَى بْنِ أَبِي عَائِشَةَ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ جُبَيْرٍ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، فِي قَوْلِهِ عَزَّ وَجَلَّ { لاَ تُحَرِّكْ بِهِ لِسَانَكَ} قَالَ كَانَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم إِذَا نَزَلَ عَلَيْهِ جِبْرِيلُ بِالْوَحْىِ كَانَ مِمَّا يُحَرِّكُ بِهِ لِسَانَهُ وَشَفَتَيْهِ فَيَشْتَدُّ عَلَيْهِ فَكَانَ ذَلِكَ يُعْرَفُ مِنْهُ فَأَنْزَلَ اللَّهُ تَعَالَى { لاَ تُحَرِّكْ بِهِ لِسَانَكَ لِتَعْجَلَ بِهِ} أَخْذَهُ { إِنَّ عَلَيْنَا جَمْعَهُ وَقُرْآنَهُ} إِنَّ عَلَيْنَا أَنْ نَجْمَعَهُ فِي صَدْرِكَ . وَقُرْآنَهُ فَتَقْرَأُهُ { فَإِذَا قَرَأْنَاهُ فَاتَّبِعْ قُرْآنَهُ} قَالَ أَنْزَلْنَاهُ فَاسْتَمِعْ لَهُ { إِنَّ عَلَيْنَا بَيَانَهُ} أَنْ نُبَيِّنَهُ بِلِسَانِكَ فَكَانَ إِذَا أَتَاهُ جِبْرِيلُ أَطْرَقَ فَإِذَا ذَهَبَ قَرَأَهُ كَمَا وَعَدَهُ اللَّهُ .
Ibn Abbos (roziyallohu anhumo)dan rivoyat qilinadi: Alloh azza va jallaning {Buni (tezroq oʻqib) olish uchun (jabroil oʻqimasidan oldin) tilingni unga junbushlantirma} (Qiyomat 16) degan soʻzi haqida u aytdi: «Nabiy ﷺ ga Jabroil vahiy bilan tushganda, u zot (vahiyni yodga olishga shoshilib) tili va lablarini junbushlantirar, bu esa unga ogʻir kelar edi va bu (holat) u zotdan bilinib turardi. Shunda Alloh taolo {Buni (tezroq oʻqib) olish uchun tilingni unga junbushlantirma. Albatta, uni (sening qalbingda) jamlash va (sening tilingda) qiroat qildirish Bizning zimmamizdadir} (Qiyomat 16-17) — yaʼni, uni sening koʻksingda jamlash Bizning zimmamizda, uni qiroat qildirish ham (Bizning zimmamizda), bas, sen uni oʻqiysan — degan oyatni; soʻngra {Bas, Biz uni oʻqiganimizda, sen uning qiroatiga ergash} (Qiyomat 18) — aytdiki, (yaʼni) Biz uni nozil qildik, bas, sen unga quloq sol; {Albatta, uni bayon qilib berish Bizning zimmamizdadir} (Qiyomat 19) — yaʼni, uni sening tilingda bayon qilib berishimizni (nozil qildi). Shundan keyin Jabroil u zotning oldiga kelganda, u zot (sukut saqlab) tinglar, Jabroil ketgach esa, Alloh unga vaʼda qilganidek, uni oʻqir edilar».Ибн Аббос (розияллоҳу анҳумо)дан ривоят қилинади: Аллоҳ азза ва жалланинг {Буни (тезроқ ўқиб) олиш учун (жаброил ўқимасидан олдин) тилингни унга жунбушлантирма} (Қиёмат 16) деган сўзи ҳақида у айтди: «Набий ﷺ га Жаброил ваҳий билан тушганда, у зот (ваҳийни ёдга олишга шошилиб) тили ва лабларини жунбушлантирар, бу эса унга оғир келар эди ва бу (ҳолат) у зотдан билиниб турарди. Шунда Аллоҳ таоло {Буни (тезроқ ўқиб) олиш учун тилингни унга жунбушлантирма. Албатта, уни (сенинг қалбингда) жамлаш ва (сенинг тилингда) қироат қилдириш Бизнинг зиммамиздадир} (Қиёмат 16-17) — яъни, уни сенинг кўксингда жамлаш Бизнинг зиммамизда, уни қироат қилдириш ҳам (Бизнинг зиммамизда), бас, сен уни ўқийсан — деган оятни; сўнгра {Бас, Биз уни ўқиганимизда, сен унинг қироатига эргаш} (Қиёмат 18) — айтдики, (яъни) Биз уни нозил қилдик, бас, сен унга қулоқ сол; {Албатта, уни баён қилиб бериш Бизнинг зиммамиздадир} (Қиёмат 19) — яъни, уни сенинг тилингда баён қилиб беришимизни (нозил қилди). Шундан кейин Жаброил у зотнинг олдига келганда, у зот (сукут сақлаб) тинглар, Жаброил кетгач эса, Аллоҳ унга ваъда қилганидек, уни ўқир эдилар».