حَدَّثَنَا أَبُو الْخَطَّابِ، زِيَادُ بْنُ يَحْيَى الْحَسَّانِيُّ حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ أَبِي عَدِيٍّ، عَنْ حُمَيْدٍ، عَنْ ثَابِتٍ، عَنْ أَنَسٍ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَادَ رَجُلاً مِنَ الْمُسْلِمِينَ قَدْ خَفَتَ فَصَارَ مِثْلَ الْفَرْخِ فَقَالَ لَهُ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " هَلْ كُنْتَ تَدْعُو بِشَىْءٍ أَوْ تَسْأَلُهُ إِيَّاهُ " . قَالَ نَعَمْ كُنْتُ أَقُولُ اللَّهُمَّ مَا كُنْتَ مُعَاقِبِي بِهِ فِي الآخِرَةِ فَعَجِّلْهُ لِي فِي الدُّنْيَا . فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " سُبْحَانَ اللَّهِ لاَ تُطِيقُهُ - أَوْ لاَ تَسْتَطِيعُهُ - أَفَلاَ قُلْتَ اللَّهُمَّ آتِنَا فِي الدُّنْيَا حَسَنَةً وَفِي الآخِرَةِ حَسَنَةً وَقِنَا عَذَابَ النَّارِ " . قَالَ فَدَعَا اللَّهَ لَهُ فَشَفَاهُ .
Anas ibn Molik (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ musulmonlardan bir kishini koʻrgani bordilar, u (shu qadar) ozib ketgan ediki, jujaga oʻxshab qolibdi. Rasululloh ﷺ unga: «Sen biror narsa bilan duo qilar, yoki Allohdan biror narsani soʻrar miding?» — dedilar. U: «Ha, men: ‹Allohim, oxiratda menga beradigan jazongni bu dunyoda menga tezlashtirib bergin›, — derdim», — dedi. Shunda Rasululloh ﷺ: «Subhanalloh! Sen unga toqat qila olmaysan — yoki: kuching yetmaydi —. Nega: ‹Allohim, bizga bu dunyoda yaxshilik va oxiratda yaxshilik bergin va bizni doʻzax azobidan saqlagin›, — demading?» — dedilar. (Roviy) dedi: Soʻng (Rasululloh ﷺ) Allohga u uchun duo qildilar, shunda (Alloh) unga shifo berdi.Анас ибн Молик (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ мусулмонлардан бир кишини кўргани бордилар, у (шу қадар) озиб кетган эдики, жужага ўхшаб қолибди. Расулуллоҳ ﷺ унга: «Сен бирор нарса билан дуо қилар, ёки Аллоҳдан бирор нарсани сўрар мидинг?» — дедилар. У: «Ҳа, мен: ‹Аллоҳим, охиратда менга берадиган жазонгни бу дунёда менга тезлаштириб бергин›, — дердим», — деди. Шунда Расулуллоҳ ﷺ: «Субҳаналлоҳ! Сен унга тоқат қила олмайсан — ёки: кучинг етмайди —. Нега: ‹Аллоҳим, бизга бу дунёда яхшилик ва охиратда яхшилик бергин ва бизни дўзах азобидан сақлагин›, — демадинг?» — дедилар. (Ровий) деди: Сўнг (Расулуллоҳ ﷺ) Аллоҳга у учун дуо қилдилар, шунда (Аллоҳ) унга шифо берди.