وَحَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، وَأَبُو كُرَيْبٍ قَالاَ حَدَّثَنَا أَبُو مُعَاوِيَةَ، عَنْ عَاصِمٍ، عَنْ أَنَسٍ، قَالَ سَأَلْتُهُ عَنِ الْقُنُوتِ، قَبْلَ الرُّكُوعِ أَوْ بَعْدَ الرُّكُوعِ فَقَالَ قَبْلَ الرُّكُوعِ . قَالَ قُلْتُ فَإِنَّ نَاسًا يَزْعُمُونَ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَنَتَ بَعْدَ الرُّكُوعِ . فَقَالَ إِنَّمَا قَنَتَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم شَهْرًا يَدْعُو عَلَى أُنَاسٍ قَتَلُوا أُنَاسًا مِنْ أَصْحَابِهِ يُقَالُ لَهُمُ الْقُرَّاءُ .
Anas ibn Molik (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: men undan qunut haqida — rukuʼdan oldinmi yoki rukuʼdan keyinmi? — deb soʻradim. U: «Rukuʼdan oldin», dedi. Men: «Baʼzi odamlar Rasululloh ﷺ rukuʼdan keyin qunut oʻqiganlar deb daʼvo qilishadi-ku», dedim. Shunda u: «Rasululloh ﷺ faqat bir oy qunut oʻqigan edilar, ‹qurro (qoriylar)› deb ataladigan sahobalaridan baʼzilarini oʻldirgan kishilarga qarshi duo qildilar», dedi.Анас ибн Молик (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: мен ундан қунут ҳақида — рукуъдан олдинми ёки рукуъдан кейинми? — деб сўрадим. У: «Рукуъдан олдин», деди. Мен: «Баъзи одамлар Расулуллоҳ ﷺ рукуъдан кейин қунут ўқиганлар деб даъво қилишади-ку», дедим. Шунда у: «Расулуллоҳ ﷺ фақат бир ой қунут ўқиган эдилар, ‹қурро (қорийлар)› деб аталадиган саҳобаларидан баъзиларини ўлдирган кишиларга қарши дуо қилдилар», деди.