وَحَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، وَهَنَّادُ بْنُ السَّرِيِّ، قَالاَ حَدَّثَنَا أَبُو الأَحْوَصِ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ مَسْرُوقٍ، عَنْ سَلَمَةَ بْنِ كُهَيْلٍ، عَنْ أَبِي رِشْدِينٍ، مَوْلَى ابْنِ عَبَّاسٍ عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، قَالَ بِتُّ عِنْدَ خَالَتِي مَيْمُونَةَ . وَاقْتَصَّ الْحَدِيثَ وَلَمْ يَذْكُرْ غَسْلَ الْوَجْهِ وَالْكَفَّيْنِ غَيْرَ أَنَّهُ قَالَ ثُمَّ أَتَى الْقِرْبَةَ فَحَلَّ شِنَاقَهَا فَتَوَضَّأَ وُضُوءًا بَيْنَ الْوُضُوءَيْنِ ثُمَّ أَتَى فِرَاشَهُ فَنَامَ ثُمَّ قَامَ قَوْمَةً أُخْرَى فَأَتَى الْقِرْبَةَ فَحَلَّ شِنَاقَهَا ثُمَّ تَوَضَّأَ وُضُوءًا هُوَ الْوُضُوءُ وَقَالَ " أَعْظِمْ لِي نُورًا " . وَلَمْ يَذْكُرْ " وَاجْعَلْنِي نُورًا " .
Ibn Abbos (roziyallohu anhumo)dan rivoyat qilinadi: Men xolam Maymunaning huzurida tunadim. Va (roviy) hadisni naql qildi, ammo yuz va kaftlarni yuvishni zikr qilmadi, faqat shuni dedi: «Soʻng meshga kelib, uning bogʻichini yechdilar-da, ikki taharatning oʻrtasidagi (oʻrtacha) taharat qildilar, soʻng toʻshaklariga kelib uxladilar. Soʻng yana bir bor turib, meshga kelib, uning bogʻichini yechdilar, soʻng (mukammal) taharat qildilar — bu (asl) taharat edi» va: «Men uchun nurni ulkan qil» dedi, ammo «meni nur qil» (deganini) zikr qilmadi.Ибн Аббос (розияллоҳу анҳумо)дан ривоят қилинади: Мен холам Маймунанинг ҳузурида тунадим. Ва (ровий) ҳадисни нақл қилди, аммо юз ва кафтларни ювишни зикр қилмади, фақат шуни деди: «Сўнг мешга келиб, унинг боғичини ечдилар-да, икки таҳаратнинг ўртасидаги (ўртача) таҳарат қилдилар, сўнг тўшакларига келиб ухладилар. Сўнг яна бир бор туриб, мешга келиб, унинг боғичини ечдилар, сўнг (мукаммал) таҳарат қилдилар — бу (асл) таҳарат эди» ва: «Мен учун нурни улкан қил» деди, аммо «мени нур қил» (деганини) зикр қилмади.