حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ إِدْرِيسَ، وَوَكِيعٌ، عَنْ شُعْبَةَ، عَنْ مُعَاوِيَةَ بْنِ قُرَّةَ، قَالَ سَمِعْتُ عَبْدَ اللَّهِ بْنَ مُغَفَّلٍ الْمُزَنِيَّ، يَقُولُ قَرَأَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم عَامَ الْفَتْحِ فِي مَسِيرٍ لَهُ سُورَةَ الْفَتْحِ عَلَى رَاحِلَتِهِ فَرَجَّعَ فِي قِرَاءَتِهِ . قَالَ مُعَاوِيَةُ لَوْلاَ أَنِّي أَخَافُ أَنْ يَجْتَمِعَ عَلَىَّ النَّاسُ لَحَكَيْتُ لَكُمْ قِرَاءَتَهُ .
Abdulloh ibn Mugʻaffal al-Muzaniy (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Nabiy ﷺ Fath (Makka fathi) yilida bir safarlarida ulovlari ustida Fath surasini oʻqidilar va tilovatlarida ovozni tovlantirdilar (tarjiʼ qildilar). Muoviya dedi: Agar atrofimga odamlar toʻplanib qolishidan qoʻrqmaganimda, sizlarga u zotning tilovatlarini taqlid qilib koʻrsatgan boʻlardim.Абдуллоҳ ибн Муғаффал ал-Музаний (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Набий ﷺ Фатҳ (Макка фатҳи) йилида бир сафарларида уловлари устида Фатҳ сурасини ўқидилар ва тиловатларида овозни товлантирдилар (таржиъ қилдилар). Муовия деди: Агар атрофимга одамлар тўпланиб қолишидан қўрқмаганимда, сизларга у зотнинг тиловатларини тақлид қилиб кўрсатган бўлардим.