وَحَدَّثَنِي عَنْ مَالِكٍ، عَنْ عَبْدِ الْمَلِكِ بْنِ قُرَيْرٍ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ سِيرِينَ، أَنَّ رَجُلاً، جَاءَ إِلَى عُمَرَ بْنِ الْخَطَّابِ فَقَالَ إِنِّي أَجْرَيْتُ أَنَا وَصَاحِبٌ، لِي فَرَسَيْنِ نَسْتَبِقُ إِلَى ثُغْرَةِ ثَنِيَّةٍ فَأَصَبْنَا ظَبْيًا وَنَحْنُ مُحْرِمَانِ فَمَاذَا تَرَى فَقَالَ عُمَرُ لِرَجُلٍ إِلَى جَنْبِهِ تَعَالَ حَتَّى أَحْكُمَ أَنَا وَأَنْتَ . قَالَ فَحَكَمَا عَلَيْهِ بِعَنْزٍ فَوَلَّى الرَّجُلُ وَهُوَ يَقُولُ هَذَا أَمِيرُ الْمُؤْمِنِينَ لاَ يَسْتَطِيعُ أَنْ يَحْكُمَ فِي ظَبْىٍ حَتَّى دَعَا رَجُلاً يَحْكُمُ مَعَهُ . فَسَمِعَ عُمَرُ قَوْلَ الرَّجُلِ فَدَعَاهُ فَسَأَلَهُ هَلْ تَقْرَأُ سُورَةَ الْمَائِدَةِ قَالَ لاَ . قَالَ فَهَلْ تَعْرِفُ هَذَا الرَّجُلَ الَّذِي حَكَمَ مَعِي فَقَالَ لاَ . فَقَالَ لَوْ أَخْبَرْتَنِي أَنَّكَ تَقْرَأُ سُورَةَ الْمَائِدَةِ لأَوْجَعْتُكَ ضَرْبًا ثُمَّ قَالَ إِنَّ اللَّهَ تَبَارَكَ وَتَعَالَى يَقُولُ فِي كِتَابِهِ {يَحْكُمُ بِهِ ذَوَا عَدْلٍ مِنْكُمْ هَدْيًا بَالِغَ الْكَعْبَةِ} وَهَذَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ عَوْفٍ .
Muhammad ibn Sirin (rahimahulloh)dan rivoyat qilinadiki, bir kishi Umar ibn al-Xattob (roziyallohu anhu)ning oldiga kelib: «Men bir sherigim bilan ikki otni choptirib, togʻ dovonining boʻgʻziga poyga qildik va ikkalamiz ihromda boʻlgan holda bir kiyikni (oʻldirib) qoʻydik. Bu haqda nima deysiz?», dedi. Umar yonidagi bir kishiga: «Kel, men bilan sen hukm qilaylik», dedi. Ular unga urgʻochi echkini (jarima qilib) hukm qildilar. Shunda haligi kishi: «Bu — amirul-moʻʼminin bir kiyik haqida oʻzi bilan birga hukm qilishga bir kishini chaqirmaguncha hukm qila olmaydi-ya», deb orqasiga qaytdi. Umar u kishining gapini eshitib, uni chaqirdi va: «Sen Moida surasini oʻqiysanmi?», deb soʻradi. U: «Yoʻq», dedi. Umar: «Men bilan birga hukm qilgan bu kishini tanaysanmi?», dedi. U: «Yoʻq», dedi. Shunda Umar: «Agar menga Moida surasini oʻqiyman deganingda, seni ogʻriqli qilib urardim», dedi. Soʻng: «Alloh tabaraka va taolo oʻz Kitobida: {…sizlardan ikki adolatli kishi hukm qiladigan, Kaʼbaga yetib boradigan qurbonlik…} (Moida, 95), — degan. Bu esa Abdurrahmon ibn Avf (roziyallohu anhu)dir», dedi.Муҳаммад ибн Сирин (раҳимаҳуллоҳ)дан ривоят қилинадики, бир киши Умар ибн ал-Хаттоб (розияллоҳу анҳу)нинг олдига келиб: «Мен бир шеригим билан икки отни чоптириб, тоғ довонининг бўғзига пойга қилдик ва иккаламиз иҳромда бўлган ҳолда бир кийикни (ўлдириб) қўйдик. Бу ҳақда нима дейсиз?», деди. Умар ёнидаги бир кишига: «Кел, мен билан сен ҳукм қилайлик», деди. Улар унга урғочи эчкини (жарима қилиб) ҳукм қилдилар. Шунда ҳалиги киши: «Бу — амирул-мўъминин бир кийик ҳақида ўзи билан бирга ҳукм қилишга бир кишини чақирмагунча ҳукм қила олмайди-я», деб орқасига қайтди. Умар у кишининг гапини эшитиб, уни чақирди ва: «Сен Моида сурасини ўқийсанми?», деб сўради. У: «Йўқ», деди. Умар: «Мен билан бирга ҳукм қилган бу кишини танайсанми?», деди. У: «Йўқ», деди. Шунда Умар: «Агар менга Моида сурасини ўқийман деганингда, сени оғриқли қилиб урардим», деди. Сўнг: «Аллоҳ табарака ва таоло ўз Китобида: {…сизлардан икки адолатли киши ҳукм қиладиган, Каъбага етиб борадиган қурбонлик…} (Моида, 95), — деган. Бу эса Абдурраҳмон ибн Авф (розияллоҳу анҳу)дир», деди.